Zaduživanja Srbije mogu da porastu u jednom danu za 1,9 milijardi evra

Dalja zaduživanja Srbije, između ostalog za servisiranje dugova Srbijagasa i nastavak radova na auto-putu Pojata-Preljina, stigla su u sredu na dnevni red Skupštine i ako budu izglasana u jednom danu će ukupan državni dug biti uvećan za 1,9 milijardi evra.

Na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine Srbije između ostalog nalaze se predlozi ugovora o dodatnom zaduživanju i garancijama koje Vlada Srbije daje javnim preduzećima, prenosi Beta, a piše Nova.rs.

Država će se samo kod kineskih banki zadužiti za čak 745 miliona evra. Jedan kredit Srbija uzima od Export-import banke. Ta pozajmljena sredstva treba da koriste Fruškogorski koridori za Projekat izgradnje brze saobraćajnice na relaciji Novi Sad-Ruma.

Drugi kredit Srbija uzima od Kineske banke, ogranka iz Mađarske. Država će takođe biti garant kredita koji Srbijagas uzima od nekoliko banaka. Reč je o iznosu od čak 150 miliona evra.

Takođe će država uzeti i projektni zajam od Banke za razvoj Saveta Evrope, za realizaciju Centra za obuku za dualno obrazovanje i to u iznosu od 20 miliona evra.

Multilateralna agencija za garantovanje investicija biće još jedan zajmodavac, a kredit od čak 400 miliona evra iskoristiće se za finansiranje određenih građevinskih usluga kompanije „Bechtel Enka UK Limited“, kao i za potrebe privrednog društva Koridori Srbije, u vezi sa daljom izgradnjom koridora auto-puta E-761, deonice od Pojata do Preljine.

Još neki od milionskih zajmova koji će biti odobreni u samo jednom danu, biće iskorišćeni za prečišćavanje otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Beograda, realizaciju programa čvrstog otpada, kao i za realizaciju druge faze Programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.

Prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića, kreditne kamate su trenutno svuda niske, pa tako kod Kineza iznose dva do tri odsto.

„Ipak, zaduženje kod Evropske investicione banke je 0,5 odsto, čak i niže od toga. Ako se pitate zašto se onda zadužujemo u kineskim bankama, objašnjenje je jednostavno – ne postoji kontrola bilateralnog zaduživanja, oni su spremni da daju novac za šta god je potrebno“, ocenio je Radosavljević.

Dodao da su tzv. „robni krediti“ drugi razlog za zaduživanje u kineskim bankama jer davanjem novca učestvuju u direktnoj gradnji onoga što je razlog pozajmice.

„Za razliku od kineskih, kada se zadužujete kod velikih svetskih institucija, proces je mnogo kompleksniji“, rekao je Radosavljević i istakao da su ti krediti jeftiniji, ali da državi očigledno ne odgovara da se ovako zadužuje.

Kako je objasnio, na Zapadu se, osim kontrola potrošnje kredita, zahtevaju i neki drugi uslovi, koji se uglavnom tiču demokratije, a država očigledno nije spremna da se time bavi.

„Isto je kao kada se građani odlučuju za keš kredite, a ne neke druge. Kada uzimate keš kredit, ne pitaju vas ništa dokle god vraćate dug“, rekao je Radosavljević.