Zakon o radnim praksama unapređuje položaj mladih

Ministarstvo za rad objavilo je nacrt Zakona o radnoj praksi koji, između ostalog, propisuje pravo na naknadu za obavljanje prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez. U dokumentu koji je upućen na javnu raspravu piše da praktikant koji obavlja radnu praksu sa nepunim radnim vremenom ima pravo na naknadu srazmerno vremenu provedenom na praksi.

Javna rasprava biće održana u Novom Sadu 13. decembra, u Nišu 14. decembra i u Beogradu 17. decembra, te je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pozvala sve mlade sugrađane da se uključe i daju svoj doprinos.

Kako je navedeno u pozivu, izrada ovog zakona je rezultat kontinuiranog dijaloga mladih sa donosiocima odluka, odnosno direktan rezultat prethodnih dijaloga mladih sa premijerkom Srbije Anom Brnabić.

„Izrada ovog zakona je izuzetno važna zbog olakšica koje će obezbediti mladima tokom tranzicije iz sistema obrazovanja ka prvom poslu“, navodi se u pozivu KOMS-a.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kažu iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, kroz sticanje specifičnih znanja, određenih veština i praktičnog iskustva, praktikanti unapređuju svoju zapošljivost i mogućnost zapošljavanja na tržištu rada.

Pored toga, iz ministarstva navode da se licima pruža mogućnost da se u realnom radnom okruženju upoznaju i sa socijalnim interakcijama koje su karakteristične za proces rada, kao što su timski rad, inicijativnost, odgovornost, veštine komunikacije, veštine rešavanja problema i slično.

„Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao, kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu“, naglašavaju iz ministarstva.

Kako za Biznis.rs kažu iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), s obzirom na to da su pre kreiranja Nacrta radne prakse na otvorenom tržištu rada bile potpuno neregulisane, ta kategorija je bila podložna širokom spektru zloupotreba. Ono što Nacrt predviđa jeste uspostavljanje ugovora o radnoj praksi, koji će morati da sadrži jasne podatke o poslodavcu, praktikantu, jasno će određivati proces i cilj učenja, trajanje, novčani iznos nadoknade, broj radnih sati, mentora, itd.

„Nacrt Zakona precizno definiše prava i obaveze praktikanata, tako da za početak praktikantu garantuje mentorstvo, plan učenja i novčanu nadoknadu. Jedna od najvažnijih stvari koje praktikanti dobijaju jeste obaveza da njihov rad bude plaćen i da postoje standardi procesa učenja koji će morati da se postave na početku prakse, što je do sada najviše bilo podložno zloupotrebi – korišćenje mlade osobe kao supstitut za određeno radno mesto u strukturi poslodavca, vrlo često bez novčane nadoknade. Zakon predviđa i kazne za poslodavce u slučaju zloupotrebe, kao još jedan mehanizam zaštite praktikanata“, naglašavaju iz KOMS.

Kako podsećaju iz KOMS-a, oni aktivno prate proces kreiranja Nacrta i već su davali komentare koji se tiču dostojanstvene zarade koju bi praktikanti trebalo da primaju za njihov rad, fleksibilnosti radnog vremena, pitanja kolizije doprinosa koji bi se uplaćivali i stipendija, i slično.

„Oformili smo tim mladih ljudi koji prate ovu temu i uz konsultacije sa ekspertima potrudićemo se da se na raspravi zauzmemo za postavljanje i poštovanje standarda koji su u najboljem interesu mladih“, naglašavaju iz KOMS.

Na naše pitanje upućeno ministarstvu da li će advokatski pripravnici biti obuhvaćeni ovim zakonom, budući da zakon kao radnu praksu ne prepoznaje pripravnički staž i volontiranje, i da li će se promeniti situacija kada je reč o njihovim opštepoznatim niskim honorarima, iz ministarstva kažu da njihov položaj uređuje Zakon o advokaturi.

Nacrtom zakona o radnoj praksi, podsećaju iz ministarstva, propisana su ograničenja za organizovanje i obavljanje radne prakse koja sprečavaju svaku zloupotrebu takvog rada.

Inače, pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada. Lica starosti od 15 do 24 godine u Srbiji konstantno beleže višu stopu nezaposlenosti od stope zaposlenosti.

Ovo je bio slučaj i tokom 2020. godine kada je stopa nezaposlenosti mladih iznosila 26,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti bila na nivou od 20,8 odsto, piše u obrazloženju nacrta zakona.

Novi zakon urediće radno angažovanje ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju. Urediće se i način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, ali i prava, obaveze i odgovornosti i poslodavca i praktikanta.