Zašto je nezaposlenost u evrozoni veća nego što izgleda?

Statistička agencija Evropske unije Eurostat je objavila novu procenu kretanja BDP za prvi kvartal ove godine, kao i prvu procenu zaposlenosti u istom tromesečju. Rast BDP je nepromenjen u odnosu na prvu procenu od -0,6 odsto, dok je promena zaposlenosti zabeležena na -0,3 odsto.

Poslovna produktivnost je u prvom kvartalu umereno opala, što se tumači uobičajenim „kaskanjem“ tržišta rada, odnosno njegovom težnjom da sa zakašnjenjem reaguje na promene u ekonomskoj aktivnosti, piše Global Daily.

Međutim, za razliku od standardnog istorijskog obrasca i međusobne uslovljenosti, pad zaposlenosti ovaj put dešavao se uporedo sa padom nezaposlenosti. Broj zaposlenih u prvom kvartalu je opao za 475.000, dok je broj nezaposlenih manji za 257.000. To implicira da je učešće na tržištu rada znatno opalo tokom prvih nekoliko meseci ove godine. Ipak, očekuje se da će se taj trend promeniti u narednom kvartalu.

Izglede za rast tokom ostatka ove godine i dalje uslovljava dalje popuštanje mera protiv pandemije. Francuska planira da znatno ublaži mere u maju i junu. Italija i Holandija su donekle ublažile mere krajem aprila. Grčka omogućava povratak stranih turista u zemlju od sredine maja, ukoliko ispunjavaju određene zdravstvene uslove.

Ipak, najveći rast se očekuje u trećem kvartalu, jer će većina mera verovatno svuda biti smanjena od juna.

U svakom slučaju, očekuje se da će se BDP evrozone vratiti na nivo od pre pandemije tek u drugom kvartalu 2022. godine. Međutim, ostaće znatno ispod željenog nivoa BDP tokom čitavog prognoziranog perioda, što sugeriše da će inflacija tokom srednjeg roka takođe biti manja.