Zašto se novac namenjen kapitalnim projektima ne troši?

Sredstva iz budžeta se ne koriste dovoljno jer nisu završeni projekti i eksproprijacija, i niko bez toga ne može da počne da posluje i da hoće, smatra Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore.

Ove godine je za kapitalne projekte opredeljeno 430 milijardi dinara, što je za oko 40 odsto više nego prethodne godine. Kad je reč o važnim komponentama privrednog rasta, najviše novca namenjeno je za infrastrukturu, ali je i dva i po puta povećan budžet za ekologiju. Međutim, taj novac se ne troši dovoljno zato što projekti nisu spremni ili nije završena eksproprijacija zemljišta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je ministre što što su povukli svega 28 procenata novca predviđenog za kapitalne investicije i što su tražili više novca nego što mogu da potroše. I to nije prvi put, budući da ih je od početka godina već prekoravao na istu temu, prenosi Politika.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglašavaju da izgradnja saobraćajne i železničke infrastrukture znatno utiče na stopu rasta BDP, a to potvrđuju i rezultati u prvom kvartalu 2021. godine kada je realni rast BDP, u odnosu na isti period prethodne godine iznosio 1,7 odsto. U tom rastu građevinarstvo utiče sa čak dve trećine.

„Trenutno realizujemo više od 50 projekata širom Srbije, a samo u domenu saobraćajne infrastrukture projektuje se i gradi sveukupno oko 1.000 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Posle drugog kvartala 2021. godine povukli smo oko 43,5 milijardi dinara, od čega je 16,2 milijarde u prvom, a 27,3 milijarde u drugom kvartalu 2021. godine. Generalno posmatrano, realizacija infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju uglavnom je ostvarena kako je i planirana“, navedeno je u tom ministarstvu.

Za nekoliko projekata su u fazi pregovora o novcu koji je potreban za njihovu realizaciju. Na tome, kažu, ubrzano rade, kako bi projektovana dinamika bila i realizovana.

„Kako bismo eliminisali bilo kakvu dilemu ili nejasnoću, posebno želimo da upoznamo javnost da zbog same brzine radova na određenim projektima poslednja dva kvartala u 2021. godini imaju veće izvršenje od prva dva kvartala. Zbog dinamike radova treći i četvrti kvartal su po planu znatno veći od prve polovine godine“, ističu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine list Politika nije dobio odgovor koliko novca su potrošili i da li ima problema sa projektima. Iz budžeta je pomenuto Ministarstvo dobilo 12,3 milijarde dinara i očekuje se da će projekti izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, deponija i slično doprineti rastu BDP.

U Ministarstvu privrede rečeno je da se projekti realizuju po fazama prema planu i programu, a da će novac biti utrošen do kraja godine kako je i planirano.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da se insistira na trošenju što više novca iz državnog budžeta jer se time povećava bruto domaći proizvod.

„Svi ministri imaju ozbiljne planove, ali prave račun bez krčmara. Oni su novac u budžetu rezervisali, a projekata nema. Te pare su mogle da se upotrebe drugačije i efikasnije. Novac mora da počne da se troši od januara, za pripremu terena i slično. Većina ministara čeka da se nešto dogodi, a ne desi se ništa. Zato je Vučićeva kritika na mestu“, objašnjava Savić i dodaje da je neko uravnotežio budžet, planirao prihode i rashode, i sada se pojavljuje suficit ne zato što je dobro radio, već zato što nije potrošio novac.

Navodi primer da je železnicama svojevremeno bilo odobreno pet milijardi evra kredita, ali je povučeno samo 900 miliona evra, na razliku su se, kako kaže, plaćali penali, jer da bi neko dao kredit državi, on mora taj novac da rezerviše, a svako rezervisanje ima cenu.

Potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore Goran Rodić kaže da se ne troši dovoljno novca zato što nisu završeni projekti i okončana eksproprijacija i niko bez toga ne može da počne da posluje i da hoće.

„Ako je nešto u fazi realizacije, a ne povlače se pare, znači da se ne radi. Takođe, nesigurnost se javlja jer izvođači radova nemaju odgovarajuće garancije. Sve su to razlozi zbog kojih pare mogu da stoje“, konstatuje Rodić.