Zašto ugostitelji pitaju plaćate li kešom ili karticom?

Kada građani koji idu u kafiće i restorane bolje razmisle, nikada prilikom posete ugostiteljskog objekata nisu prošli bez pitanja „keš ili kartica“. Ovo pitanje obično se postavlja prilikom plaćanja, mada postoje i restorani u kojima nije neobično da ovo pitaju čim se gost smesti za sto u lokalu i želi da poruči.

Iako većina gostiju, posebno onih kojima tema poreza i ostalih fiskalnih davanja nije preterano bliska, pomisle da je u pitanju duplo knjigovodstvo lokala, odnosno utaja poreza, poreski savetnik Đerđ Pap za portal Biznis.rs kaže da ovo pitanje koje nam konobari svakodnevno postavljaju nema veze sa potencijalnom utajom, već naprotiv – ima za cilj što pedantnije knjigovodstvo.

„Ovo pitanje ugostitelji svima nama postavljaju jer u fiskalnu kasu moraju da upišu da li se plaćanje vrši karticom ili gotovinom. Takvu opciju podrazumeva softver“, odgovara Đerđ Pap.

On dodaje da što se tiče tzv. „duplog“ knjigovodstva ili „dvojnog knjigovodstva“, što je izraz koji prepoznaju poreski propisi, ono je i dalje moguće organizovati.

„To je naravno protivzakonito i nije pojava koja se dešava samo kod ugostitelja. Ima je i u drugim uslužnim delatnostima“, ističe Pap.

U prošlosti je, kako naglašava Pap koji je godinama radio u poreskim organima Srbije, a sada se bavi poslom poreskog savetovanja, bilo primera krivotvorenog softvera koji je omogućavao utaju poreza.

„U Novom Sadu je pre nekoliko godina otkriven prilično veliki broj ovakvih ugostiteljskih lokala. Znači, moguće je da ovu protivzakonitu aktivnost neki od ugostitelja i dalje pokušavaju da sprovedu, mada su kazne vrlo, vrlo visoke. Zbog lake mogućnosti otkrivanja ovih utaja poreza, deo ugostitelja koji pokušava da smanji svoja davanja državi pre poseže za neevidentiranjem prometa kroz fiskalnu kasu. Gostu se u tim slučajevima ili uopšte ne da račun ili se da nešto što na fiskalni račun liči, obično predračun i slično“, objašnjava Pap.

Postoji još jedno pitanje, a koje posebno nervira konobare. Može li se njima ostaviti napojnica i kada se plaća karticom, kroz povećanje unetog iznosa na računu.

„Iako POS terminali koji ugostiteljski objekti koriste imaju mogućnost da evidentiraju i ostavljanje napojnice, ovaj vid čašćavanja konobara svi izbegavaju. Razlog je jednostavan. Novac koji se evidentira u fiskalnoj kasi na ovaj način, podleže oporezivanju. Na napojnicu od 100 dinara, država bi u slučaju da se čast za konobaru daje preko kartice, uzimala 20 dinara, odnosno 20 odsto. Preostalih 80 dinara može se dodati zaposlenom kroz isplatu ličnog dohotka, ali to podrazumeva da od iznosa napojnice mora dodatno da se državi izdvoji još oko 40 odsto. Napojnica koja bi, u ovom slučaju došla do konobara, bila bi u iznosu od jedva četvrtine iznosa koji mu je gost namenio“, zaključuje Pap.

.