ZAUSTAVLJEN DALJI PAD SIROMAŠTVA I NEJEDNAKOSTI Pitanje po koju cenu i do kada, kaže Stojiljković

Položaj radnika i njihovih autonomnih sindikata bio je loš i pre pandemije, a sada je pred još većim izazovima. Reč je o dosta teškoj situaciji kojoj se ne vidi kraj, a kojoj je u osnovi balansiranje između zdravlja i bezbednosti ljudi i održanja ekonomije, kaže za Biznis.rs predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

„Početni elementi politike i pomoći u Srbiji, kao i svuda u svetu, bili su dosta obimni. Međutim, data pomoć ovde nije bila dovoljno selektivna i teško je da će ona biti dugoročna. Država je trošila pare, ali je, recimo, dala po 100 evra svim punoletnim građanima, a da se nije bavila decom, a trećina dece nam raste u siromaštvu. Sa druge strane, davala je tri plus dve plate minimalca svima, čak i onima kod kojih promet nije pao, ili je opao za manje od 10,15 odsto“, navodi Stojiljković.

Prema njegovim rečima, pojedini sektori bez selektivne podrške neće se oporaviti ni u narednih sedam, osam meseci. „To su sektori koji su pre svega u vezi sa svakim oblikom potrošnje od koje se može odustati – turizam, ugostiteljstvo, skuplje usluge, kupovina trajnih dobara i slično“.

„Sada dolazimo u situaciju da vidimo koliko su nam limitirane mogućnosti, finansijski resursi oskudni, a koliko moramo nepovoljno da se zadužujemo na međunarodnom finansijskom tržištu dok imamo malo pomoći jer nismo članica EU“, kaže on.

Nevidljivi radnici na privremeno-povremenim poslovima

Krajem godine doći će do eskalacije i jednog i drugog aspekta krize, pri čemu su najugroženiji ljudi čija zanimanja ne dozvoljavaju rad od kuće, objašnjava Stojiljković.

„Najugroženiji su ljudi koji se bave esencijalnim zanimanjima, koji ne mogu da sede kod kuće, poput zdravstvenih radnika, ljudi u servisnim službama i obrazovanju. To su oni koji održavaju kakav- takav život. U ovakvim situacijama se vidi šta je to bez čega se nikako ne može, a to su obično loše plaćeni poslovi“, napominje predsednik UGS „Nezavisnost“.

Drugi problem predstavljaju radnici koji nisu zaposleni, odnosno oni koji su na privremeno-povremenim poslovima, kao oni koji su bez ugovora, na nestabilnim pozicijama. „Oni su najgore prošli jer su nevidljivi za državne institucije i mogućnosti da njihova prava budu zaštićena krajnje su limitirana“, kaže naš sagovornik.

Sindikat podržava frilensere

Stojiljković se osvrnuo i na probleme frilensera, kojima je ovaj sindikat pružio podršku. „Problem je nastao jer se država sada setila da poveća svoje prihode i naravno da ih naknadno oporezuje. Za one koji su zarađivali po 500,600 mesečno, za pet godina unazad to je negde od 12.000 do 15.000 evra, prema njihovim navodima. Mi smo zato da svako za svoje prihode plaća poreze, ali to ne može da bude retroaktivno i bez nekog dogovora“, napominje Stojiljković.

Zbog celokupne situacije, u 2021. godinu ulazimo u krajnje neizvesnom scenariju. „Kada pogledate aktuelnu sliku srpske ekonomije videćete da smo uz ogromne inpute zaustavili dalji pad siromaštva i nejednakosti, ali je pitanje po koju cenu i do kada“, zaključuje Stojiljković.

Interes poslodavca je da zaštiti zaposlene

Novi, još jači talas pandemije zatekao je i poslodavce, a situacija je različita od grada do grada i od firme do firme.

„Poslodavci su bili zatečeni kada se pandemija vratila u još ozbiljnijem obliku. Velika je razlika u pojedinim fimama, što zavisi od vrste posla, ali i od grada u kome se određeni poslodavac nalazi. Većina se trudila da zaštiti svoj posao vodeći računa o propisanim merama, pa i više od toga“, kaže za naš portal počasni predsednik Unije poslodavaca (UPS) Nebojša Atanacković.

Sada je, napominje on, najveći procenat obolelih u Beogradu, ali su mnoge firme omogućile svojim zaposlenima da ne idu javnim prevozom na posao.

„Interes poslodavca je da zaštiti zaposlene, zbog njih samih, ali i zbog samog procesa proizvodnje i posla. To je zajednički problem i ključno je da se on ne može razdvojiti i da su problemi manji tamo gde su poslodavci i zaposleni zajednički preduzeli sve mere kako ne bi došlo da masovnog oboljevanja“, navodi Atanacković.