Zbog prekomerne seče šuma, odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESCO

Nominovanje šuma Fruške gore za UNESCO-vu listu svetske baštine nije dobilo zeleno svetlo, budući da nisu dostavljene informacije o njihovoj seči, kao ni o planu za njeno smanjenje.

Šta ovo znači? Može li se ova odluka u nekom momentu preinačiti i od čega bi ona zavisila?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore, ova incijativa više od tri godine ukazuje da je, osim nesavesnog gazdovanja šumama, ključni problem i komercijalno definisana planska seča šuma čiji je primarni cilj ostvarenje prihoda za samofinansiranje upravljača s jedne, i prihoda koji, s druge strane, ostvaruje Srpska pravoslavna crkva (SPC), kojoj je vraćeno oko četvrtine teritorije nacionalnog parka.

„Ukazujemo da upravljanje šumama u zaštićenom području mora biti ekosistemsko, odnosno prioritet mora biti zaštita prirode i biodiverziteta i brojnih drugih funkcija, kao što su sociološka, kulturuloška, naučna, rekreativna. Odbijanje nominacije pokazuje koliko smo u pravu“, kaže Arsić.

U obrazloženju UNESCO-a se navodi da ne postoji zaštitna bafer zona oko lokaliteta Ravne i Papratski do, jer se tu vrše oplodne seče.

Zbog toga je Komitet svetske baštine Srbiji tražio da pruži dodatne informacije o „vrsti, obimu i učestalosti i razmeri svake seče i šumarske intervencije u bafer zoni nominovanih komponenti“.

Takođe, u obrazložnju je navedeno i da se preporučuje prebirno gazdovanje bafer zonama, što je slučaj sa nacionalnim parkovima Tara i Kopaonik dok se, prema rečima naše sagovornice, vrši oplodna seča, koja je, kako je dodala, neprihvatljiva za kriterijume nominacije za Svetsku baštinu.

Prebirno gazdovanje, prema rečima naše sagovornice, predstavlja uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10 odsto stabala, a u cilju omugućavanja kvalitetnog rasta cele šume.

„Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodne seče su one kada se poseku sva stabla sa određene površine“, kaže ona, dodajući da su to, zapravo, masivni šumarski radovi kojima se u
potpunosti uklanja šuma.

Ovakva vrsta seče je, prema njenim rečima, komercijalni i prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojem je, dodaje, integrisano ekosistemski funkcionalno upravljanje i šumarstvo blisko prirodi.

Ona ističe da država ni u proteklih 10 godina nije pokazala volju da donese Strategiju zaštite prirode, ni Strategiju razvoja šumarstva, te ovo odbijanje smatra posledicom ovakve politike.

Pored toga, ona kaže da je eksploatacija šuma „omiljena aktivnost javnih preduzeća jer donosi najbrži novac“, dodajući da se i ubuduće očekuju štetni potezi nadležnih institucija.

Prema rečima njenog kolege Dušana Beređija, u poslednjih godinu dana primećene su intenzivne seče šuma u blizini lokaliteta Ravne i Papratsko do, koji su nominovani za svetsku baštinu.

Ipak, on kaže da nije problem samo u seči, već i u tome što se dešavaju intenzivniji građevinski radovi na rekonstrukciji vile Ravne.

„Zbog prekomernih seča Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode. Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča aminovao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode“, kaže on, dodajući da je u maju 2020. godine u medijima objavljena vest da je pet lokaliteta sa bukovim šumama u Srbiji nominovano za listu Svetske prirodne baštine UNESCO.

Prema njegovim rečima, to je bio prvi pokušaj države Srbije da neko prirodno dobro nominuje za listu UNESCO-a, jer su, kako kaže, ova područja označena kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Prema rečima našeg sagovornika, ova nominacija je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na ovu listu pokazuje brigu države o sopstvenj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem kontekstu.

„Najveći značaj je svakako ekološki efekat ovog vida nominacije i on je nemerljiv, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije“, zaključuje Beređi.