Živimo u doba velikog brata, očekuju nas ogromni izazovi

Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti obeležen je u Skupštini Grada Beograda, uz prisustvo poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića, zamenice poverenika Sanje Unković, kao i partnera iz Evropske unije, Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) i USAID-a.

Komentarišući izazovni period u prošloj i pretprošloj godini, poverenik Marinović istakao je da su njegove dve najbitnije karakteristike zapravo poslovi koji se tiču donošenja Strategije zaštite podataka o ličnosti, koja predstavlja okvir sa neophodnim promenama u ovoj oblasti, kao i upoznavanje najšire javnosti sa značajem prava na privatnost koja su u aktuelnim okolnostima digitalizacije, kako je rekao, sve više podložna riziku.

On je dodao i da se pre dva dana navršilo 300 dana od kako je na funkciji, podsećajući da se radi o izuzetno turbulentnom periodu koji je izazvala pandemija korona virusa i iskušenja koja je sa sobom donela, u prvom redu ona koja se tiču sve veće potrebe da se štite privatni podaci zbog preseljenja iz fizičkog u online svet. Usled takvih okolnosti, neke stare aktivnosti su, ocenio je, zanemarene. Ipak, zadovoljan je načinom na koji je njegova institucija odgovarala na sve izazove.

„Mi smo se dostojno pokazali i uspeli da odgovorimo izazovima, ja nisam čuo nikakvu kritiku na naš rad. Ovo se odnosi kako na pristup informacijama od javnog značaja, tako i na zaštitu podataka o ličnosti“, naglasio je Marinović.

Ipak, ocenio je da posao tek predstoji. Orvelova „1984“ koju je čitao pre nekoliko decenija i koja je tada, kako je ocenio, spadala u domen naučne fantastike sada je, prema njegovim rečima, postala realnost.

„Živimo život u okruženju velikog brata, ubrzane digitalizacije. Nažalost, terminator nije više lik iz filmova, ima ih sve više u svetu – obrađuju nam podatke sa svim dobrim, ali i lošim stranama. Imamo situaciju da ni predator nije lik iz filmova, jer imamo sve više internet predatora koji ugrožavaju najosetljivije grupe, a to su deca i omladina“ rekao je on, dodajući da su iskušenja danas mnogo veća nego pre 12 godina kada je počela primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Isto to vreme, upoređujući ga sa današnjim, Marinović je nazvao „obdaništem“.

Marinović je rekao da je u oblasti zaštite prava na privatnost velika odgovornost na državnim organima, a da je najveća na organu na čijem je čelu koji će, shodno rastućem obimu posla, morati da šiti kapacitete. On je rekao da je institucija Poverenika njegovim dolaskom na funkciju imala 94 zaposlenih, ali da je njihov broj povećan, kao i da će zbog novih ovlašćenja još veći broj ljudi morati da se priključi njegovom timu.

Kako bi se ojačao kapacitet, Marinović ističe neophodnost pomoći kako državnih organa, tako i obrazovnih institucija jer je u planu obrazovanje što većeg broj stručnih kadrova, koja je već otpočela.

„Tokom 2021. godine uspešno smo okončali i nastavili učešće u kratkim programima studija sa fakultetima u Republici Srbiji kako bismo proizveli što veći kadar koji nam nedostaje i koji će biti od pomoći građanima tokom obrade njihovih podataka i zaštite istih“, rekao je on, dodajući da bi trebalo da krene sličan program i sa Pravnim fakultetom u Kragujevcu, kao i sa Pravnim fakultetom u Novom Sadu, kako bi se ovim kadrom pokrila cela Srbija.

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Sanja Unković koja je na tu dužnost stupila prošle godine nakon što je mesto zamenika bilo upražnjeno pune četiri godine ocenila je da ova institucija još uvek ne može da se pohvali najboljim rezultatima jer, kako je rekla, brojni rukovaoci podacima nisu najbolje razumeli svoje zakonske obaveze, niti građani svoja prava.

Ipak, ona je istakla da svakako ima razloga za optimizam jer je, uprkos ovakvim pokazateljima, stepen razumevanja zakona daleko bolji nego kada je pre 11 godina počela da radi u kancelariji Poverenika.

Ona je predstavila i publikaciju Poverenika u kojoj su predstavljeni brojni problemi u praksi, ali i druge smernice koje mogu biti od značaja za rukovaoce podacima, kao i za građane čiji su podaci predmet rukovanja. Novina sa njom je da je ove godine podeljena po sektorima u okviru ove institucije, i to: nadzor, zaštita prava lica i prenos podataka, kao i harmonizacija.

Prema njenim rečima, praksa Poverenika je mnogo bogatija, iako, ili baš zato što korona virus još uvek traje. Kako je istakla, najteže je bilo zaposlenima u sektoru nadzora, jer zbog ograničavanja broja ljudi radi sprečavanja širenja zaraze, oni nisu mogli da posete sva mesta gde je trebalo izvršiti nadzor.

Prema njenim rečima, tokom 2020. godine pokrenuto je 2.977 predmeta, dok je epilog doživelo njih 2.952, a tokom 2021. godine broj otvorenih predmeta bio je 3.366, a rešeno je njih 3.621.

„Mi smo sada u većem izazovu da zaštitimo podatke o ličnosti, a stepen razumevanja je zaista mnogo bolji“, istakla je ona, dodajući da je najbitniji sledeći korak završetak Strategije zaštite podataka o ličnosti 2022-2030, za koju je, kako je rekla, oformljen odličan tim koji je definisao probleme, postavio ciljeve i odredio mere za njihovo ostvarenje.

Prvi takav cilj jesu izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti čije se manjkavosti u praksi, kako je dodala, i dalje vide. Kada on bude izmenjen, onda će uslediti harmonizacija ostalih zakona.

„Čeka nas veliki posao, ali mi to možemo“, zaključila je ona.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu (Jan Braathu) pozdravio je napore institucije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, dodajući da Srbija u OEBS-u ima partnera u ovoj oblasti.

„Privatnost je osnovno ljudsko pravo i prepoznato je u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava i u konvencijama i ugovorima o ličnim i civilnim pravima“, naglasio je on.

Ocenjujući stanje u Srbiji u ovoj oblasti, on je naveo da Srbija ima napretke i da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti čvrst temelj, ali da nije krajnji domen i da je neophodno da se usvoje njegove izmene.

Šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper (Tobias Flesenkepmer) podvukao je i da je neophodno da se najšira javnost što bolje informiše o važnosti zaštite podataka o ličnosti jer je to jedan od načina da se ona podigne na viši nivo, a naročito zbog tehnološkog razvoja koji je omogućio protok velike količine podataka u onlajn svetu, što donosi brojne probleme.

Takođe, Flesenkemper je rekao da je tehnologija nadzora izazov koji treba regulisati na pravi način, a sa time se suočavaju sve zemlje.

Zamenik šefa delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Mateja Norčič Štacmar istakla je da su pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti vitalne komponente za održivu demokratiju i da svaka država u svojim dokumentima počev od Ustava pa do drugih akata poštuje pravo na privatnost građana.

Prema njenim rečima, EU u oblasti zaštite podataka o ličnosti ima globalno liderstvo jer je postavila pravni okvir na koji se ugledaju zemlje iz ostalih delova sveta. Ona je podsetila da je EU 2016. godine usvojila Uredbu o zaštiti podataka o ličnosti koja je, kako je rekla, postala ne samo pravo, već i zakonska obaveza. Tada je imenovan i Nadzornik za zaštitu podataka, a usvojen je i Akcioni plan sa detaljnim smernicama.

Ona je istakla i da EU podržava napore zemalja da unaprede ovu oblast, naročito zemlje poput Srbije, koje su na evropskom putu.

„Napredak u ovoj oblasti je odlučujući za progres Srbije na evropskom putu, i pozdravljamo izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kao što smo pozdravili i izmene ustava“, naglasila je ona.

Direktorka misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric (Susain Fritz) rekla je da način na koji danas živimo zahteva da se oslonimo na tehnologiju u svakodnevnoj komunikaciji za prenos naših podataka koji, između ostalog, uključuju, podatke o zdravlju, datum rođenja, adresu, broj telefona, mejl adresu, zbog čega je zaštita privatnosti važnija nego ikada.

U tom kontekstu, državni organi, prema njenim rečima, moraju da sprovode zakon, a građani moraju da znaju koji njihovi podaci se skupljaju i zbog čega, kao i način na koji se oni koriste i čuvaju.

„Građani samo uz poznavanje sopstvenih prava mogu efektivnije da ih ostvare“, rekla je ona, dodajući da USAID podržava napore Poverenika za unapređenje ove oblasti.