Životne namirnice u Nemačkoj jeftinije nego u Srbiji

U Srbiji su zamrznute cene osnovnih namirnica, u Nemačkoj nisu. Upoređivanjem cena osnovnih životnih namirnica dolazi se do činjenice da je u Nemačkoj ipak jeftinije.

Suncokretovo ulje u bonskom Lidlu košta 1,39 evra (u Srbiji 1,5 do dva evra), pšenično brašno 45 centi (u Srbiji 54 do 79 centi), kristal-šećer 79 centi (u Srbiji 67 do 80 centi), dugotrajno mleko sa 3,5 odsto mlečne masti 80 centi (u Srbiji sa 2,8 odsto masti košta od 72 centa do evro), piše Deutsche Welle.

Kilogram svinjetine za pečenje može da se kupi za 6,99 evra (u Srbiji but skuplji od pet evra). Još povoljnije su cene u bonskim diskontima kao što su Aldi, Peni ili Neto. Kao što se vidi, nemački potrošač prolazi bolje od srpskog, čak i kad ne računamo da su prosečne plate u Nemačkoj oko šest puta više.

Vlada Srbije je na opštu skupoću reagovala zamrzavanjem cena pet namirnica, i to na nivo od 15. novembra. Cene bi trebalo da su zakucane na tom nivou barem 60 dana, a verovatno će biti i duže. Kako to da su ti artikli u Nemačkoj jeftiniji nego u Srbiji?

Urednik ekonomske rubrike DW Henrik Beme (Henrik Böhme), koji je pola života proveo u DDR, nema dobro mišljenje o zamrzavanju cena. „To uništava tržište i može samo jedno kratko vreme da funkcioniše. U DDR-u je bokvurst (vrsta debele viršle) na kiosku uvek koštao 85 pfeninga, a zemička 10 pfeninga, senf ide uz to za džabe. Cena se nikad nije menjala. Na kraju je država sve subvencionisala i – bankrotirala“, objašnjava Beme.

Cena viršle bila je takoreći stvar od državnog značaja.

„Ograničene cene osnovnih stvari ne pomažu ni siromašnima“, kaže Beme.

„Mnogo je bolje da država grupi ugroženih ljudi da pare, jer zamrzavanjem cena više pomažete onima koji mogu da priušte skuplje ulje ili brašno. Sada i bogati kupuju po zamrznutim cenama“.

Na pitanje zašto je u Nemačkoj hrana tako jeftina, Beme navodi da je to zbog toga što su Nemci izmislili diskonte, kao što su Aldi i Lidl.

„Oni imaju divovsku tržišnu moć, mnogo nabavljaju i ubijaju cene. Proizvođači koji hoće da budu kod njih na listi artikala moraju da ispune ekstremne uslove kvaliteta i količine koju mogu da dopreme. Ko to ne uradi, leti napolje, a to proizvođači ne mogu sebi da priušte. Zato izlaze u susret i cenama“, smatra Beme.

Drugi razlog što je jeftino, priznaje Beme, jeste što su Nemci kod hrane praktični i nimalo prefinjeni – daj što više za što manje pare. „Recimo, u Francuskoj hrana ima veću vrednost, naprosto su Francuzi većinski drukčije određeni prema hrani. Tamo su zato navikli na viši nivo cena“, zaključuje Beme.