Zlatna groznica podstiče napade na starosedelačko stanovništvo Amazonije

Domorodačke zajednice i izolovana plemena u Brazilu su pod pretnjom trajnog nestanka dok vlada prelazi na legalizaciju ilegalnog rudarstva, seče i industrijske poljoprivrede.

Dok tenzije između ilegalnih rudara zlata i autohtonih zajednica prerastaju u otvoreno nasilje u brazilskoj Amazoniji, zakonodavci udruženi sa desničarskim predsednikom Džairom Bolosonarom (Jair Bolsonaro) agresivno sprovode mere usmerene na zaštitu teritorije i prava starosedelačkih naroda, piše National Geographic.

Domorodački lideri veruju da se njihove zajednice suočavaju sa najtežim trenutkom otkako se Brazil vratio demokratiji 1980-ih, nakon više od 20 godina vojne diktature. Pretnje smrću i zastrašivanje svakodnevne su pojave u nekim oblastima, a lideri Mundurukua ističu da njihov narod živi u „ratnom stanju“. Rudari i njihovi domorodački saradnici na autohtonoj teritoriji Munduruku zapalili su domove nekoliko plemenskih vođa krajem maja, što je očigledna odmazda zbog ranije policijske reakcije.

Prema podacima Hutukara Ianomami Association, nedavno je zabeleženo najmanje osam odvojenih napada na autohtonoj teritoriji naroda Janomami. U jednom incidentu, dvoje domorodačke dece utopilo se jer su rudari prema njima ispalili metke iz automatskog oružja iz glisera. Agenti Savezne policije koji su stigli da ublaže tenzije bili su napadnuti od strane rudara zlata, popularno zvanih „garimpeiros“.

U međuvremenu, u Braziliji su čvrsti konzervativci u donjoj komori brazilskog Kongresa prošlog meseca uklonili veliku prepreku u svojoj težnji da preoblikuju brazilski ustav iz 1988. godine, kako bi dozvolili komercijalne aktivnosti na domorodačkim zemljama.

Zakon 490, poznat kao PL490, legalizovao bi rudarstvo, seču, industrijsku poljoprivredu i druge projekte koji se smatraju „nacionalnim interesom“ na autohtonim zemljama, i to bez pristanka lokalnih zajednica. Sporni nacrt zakona odobrio je 23. juna Odbor za ustav i pravdu i sada će se preseliti u donji dom, nazvan Predstavnički dom, pre nego što se uputi u Senat. Konzervativci udruženi sa agrobiznisom – ruralisti – zajedno sa evanđeoskim fundamentalistima, čine jezgro glasačkog bloka, koji drži većinu u oba doma.

U Brazilu je razgraničena i zvanično priznata 441 autohtona teritorija, još 237 je u međufazama. Najveće brazilske domorodačke teritorije nalaze se u prašumi i pokrivaju četvrtinu Amazonije. Terenski agenti iz agencije za domorodačke poslove FUNAI, potvrdili su postojanje 28 izolovanih domorodačkih grupa u Brazilu, a može ih biti još čak 70. Kontroverzno zakonodavstvo bi otvorilo put za prisiljavanje kontakata sa ovim visoko osetljivim grupama zbog bilo kojih nacionalnih interesa, čak i omogućavanje trećim stranama da učestvuju u organizovanim kontakt-timovima.

„A ko bi bile ove treće strane?“, pita desetogodišnji veteran FUNAI, koji sada radi za Opservatoriju za ljudska prava za izolovane i nedavno kontaktirane domorodačke narode, brazilsku zagovaračku grupu Fabricio Amorim (Fabricio Amorim) i dodaje: „Misionari, naravno. PL490 otvara teren ne samo za ruraliste, već i za evangeliste koji i dalje žele da šire Hristovu reč na izolovana plemena.“

Od 1987. godine brazilski zakon zabranjuje prisilni kontakt sa izolovanim plemenima, osim kao krajnju meru da se grupa poštedi razarajućeg nasilja ili bolesti. Zabrana je u skladu sa progresivnim vrednostima izraženim u ustavu da se poštuje izbor autohtonih ljudi da bez mešanja praktikuju svoj tradicionalni način života u domovini svojih predaka. Ali imenovanje misionara na ključne položaje u vladi Bolsonaro, uključujući FUNAI, izazvalo je strah od predstojećeg pritiska za kontakt i evangelizaciju izolovanih plemena.

Hoće li zakon na kraju biti usvojen u celini ili delimično, verovatno će zavisiti od vrhovnog suda Brazila. Sud pokreće povezani slučaj koji je u vezi sa potezom koji su podržali ruralisti i koji će zahtevati da plemena dokažu da su bila na istoj teritoriji u vreme ratifikacije ustava zemlje, 5. oktobra 1988. godine.

„U slučaju izolovanih plemena, nemoguće je primeniti vremenski okvir“, napominje Amorim i dodaje: „Ne možete dokazati da su bili u datom mestu u vreme ratifikacije ustava.“ Kako navodi, mnoge grupe su gotovo uvek u pokretu, bilo da prate tradicionalne migracione puteve ili pokušavaju da izbegnu pritiske spolja, piše NG.

Čak i ako ova mera zastane u Kongresu ili na sudovima, Amorim je zabrinut da će Bolsonaro dozvoliti da nekoliko naredbi o zaštiti zemljišta istekne u narednim mesecima. Naredbe nude privremeno oslobađanje od komercijalne eksploatacije na sedam teritorija u kojima se nalaze netaknuta plemena. Naredba koja štiti izolovane nomade Kavahive u brazilskoj državi Mato Groso u neposrednoj je opasnosti da izgubi svoj pravni status ako teza iz vremenskog okvira postane zakon. Agenti FUNAI potvrdili su prisustvo ovih nomadskih plemena 1996. godine.

„Podsticanje na nasilje“

Bez obzira na krajnji ishod PL 490, njegovi kritičari ističu da je kongresna debata pomogla da se legitimizuju ekstremne pozicije, koje su popularne na granicama teritorija gde živi autohtono stanovništvo, što je dovelo do još krvoprolića i pristupa na nekada zaštićenu zemlju.

„Žele da nam ugase pamćenje, naše postojanje“, izjavila je Alesandra Korap (Alessandra Corap) iz svog sela na reci Tapahos. Ona se tek vratila na zavađenu autohtonu teritoriju Munduruku nakon nedelju dana boravka u Braziliji, gde se pridružila protestu protiv Zakona 490. Demonstrante je, dok su se približavali, policija dočekala gumenim mecima ispred Kongresne palate. „Žele da izbrišu našu istoriju i autohtone narode Brazila kako bi otvorili put za povećanje izvoza“, rekla je ona.

Pozivajući se na ono za šta veruju da je saučesništvo FUNAI u demontiranju decenija zakona i institucija koje su štitile njihova prava i zemlje, domorodački demonstranti u Braziliji poslali su otvoreno pismo 16. juna pozivajući na smenu predsednika FUNAI, Marsela Avgusta Ksavijera da Silvu (Marcela Augusta Ksavijera da Silva), koga je postavio Bolsonaro. U pismu je Ksavierov mandat nazvan „najgorim“ u istoriji FUNAI, i navodi se da agencija nije uspela da zaštiti prava domorodaca u korist „sumnjivih i privatnih interesa od agrobiznisa, ilegalnog rudarstva i toliko drugih pretnji zbog kojih je naše postojanje u riziku.“

Pored toga što je na čelu FUNAI, Ksavier je i službenik Savezne policije, a od aprila naredio je svojim policijskim agentima da istraže nekoliko starosedelačkih vođa i čak devetoro zaposlenih u FUNAI zbog optužbi koje se kreću od „klevetanja“ imidža Brazila u inostranstvu, do pokušaja da ometaju izgradnju dalekovoda preko jedne zaštićene teritorije u Roraimi. Domorodački lideri tvrde da je Ksavijer misiju agencije preusmerio sa zaštite plemenskog stanovništva na progon.

U pisanom odgovoru na pitanja NG, FUNAI je negirao bilo kakvu nezakonitost i napomenuo da radi na prevazilaženju „decenija neuspeha“ koje su prouzrokovali „skriveni interesi, nedostatak transparentnosti i snažno prisustvo nevladinih organizacija“. Iz agencije su istakli da svojim delovanjem nastoje da „promovišu autonomiju starosedelačkih naroda, koji moraju biti, par excellence, protagonisti sopstvene istorije“.

Kao odgovor na naredbu Vrhovnog suda da se obnovi bezbednost u regionu, savezni policajci i vojska, zajedno sa agentima iz FUNAI i instituta za zaštitu životne sredine IBAMA, počeli su da pristižu 28. juna na domorodačku teritoriju naroda Janomami, koji broji oko 25.000 ljudi. Ali posmatrači kažu da će biti potrebni udruženi napori stotinama, ako ne i hiljada uniformisanih lica, da bi se izmestilo procenjenih 10.000 do 20.000 rudara, koji ilegalno rade na tom području od 2019. godine.

Nikome nije jasno da li vlada ima volju za takav poduhvat.