Mladi i obrazovani poljoprivrednici neophodni za revitalizaciju srpskih sela

Mladi u Nemačkoj se sve ređe okreću poljoprivredi, a razlozi su brojni. Osim loših prihoda i nedostatka ravnoteže između posla i privatnog života, mladi u Nemačkoj odustaju od bavljenja agrarom i zbog skupe zemlje.

Mladim poljoprivrednicima čije porodice ne poseduju farme postaje sve teže da steknu ili čak iznajme poljoprivredno zemljište, pošto su cene naglo porasle tokom protekle decenije.

Špekulacije zemljištem nakon finansijske krize 2009. i povećano interesovanje multinacionalnih prehrambenih kompanija za obradivo zemljište sprečavaju ponovni pad cena.

Za većinu mladih Nemaca rad na farmi je verovatno nezamisliv, kao što je pokazala anketa nedavno na ulicama Bona. Jedan mladi Nemac kaže da je sve što zna to da je poljoprivreda „nesigurna“ i „zvuči kao da imaš pune ruke posla“.

Kada je reč o Srbiji, zainteresovanost mladih ljudi za bavljenje poljoprivredom varira i zavisi od različitih faktora, uključujući ekonomske prilike, podršku države, dostupnost resursa, i percepciju poljoprivrede kao profesije.

Diplomirani inženjer agroekonomije Dragan Kovačević kaže da poljoprivreda može biti neizvesna i zavisi od mnogih faktora, poput vremenskih uslova i tržišnih cena i da zato mladi ljudi često traže sigurnije i stabilnije poslove u gradovima.

“Poljoprivreda je često percipirana kao fizički zahtevan posao sa niskom profitabilnošću. Promena ove percepcije i promovisanje modernih tehnologija i inovacija u poljoprivredi može privući više mladih”, kaže Kovačević.

U razgovoru za Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran objašnjava da u Srbiji ne postoji adekvatan model po kome bi bio organizovan podsticaj za mlade da se vrate na selo.

“Problem postoji, on se oseća posebno u EU koja je donela paket podrške mladim farmerima, jer su oni bitni zbog radne sposobnosti. Sve veće agrarne zamlje imaju uslov za povlačenje sredstava iz EU fondova tako što to mogu samo oni koji ispunjavaju određene uslove da to urade. Jedan od bitnijih je da gazdinstva budu osigurana kao i da oni koji vode farme imaju određen nivo obrazovanja za to čime se bave. U Srbiji postoje baš takvi ljudi, koji su mladi, obrazovani, koriste savremenu tehnologiju i žele da svoje znanje primene u poljoprivredi”, napominje Prostran.

Na hiljade praznih domaćinstava se može naći u Srbiji. Mnogi su i rasprodali zemlju velikim kompanijama.

“U Evropi, ali i u Srbiji sve se češće dešava da velike kompanije koje se bave agrarom prosto “progutaju” male. To je nešto što se iz Amerike prenelo u Evropu, pa i u Srbiju. Banke i sve finansijske institucije više podržavaju velike. Dolazi do ukrupnjavanja poseda. U svim zemljama postoji optimalna veličina zemljišta za isplativost. Neophodno je doneti odgovarajuće stimulativne mere kao što su manji porezi, više subvencija, i generalno da budu povoljniji uslovi pre svega bitisanja na tom prostoru koji treba da se revitalizuje”, navodi naš sagovornik.

On ističe da se nažalost u Sbiji niko na adekvatan način time ne bavi.

“Projekat dodela seoskih kuća uz subvencije takođe je doprineo povratku maldih na selo i aktiviranju nekoliko stotina hektara poljoprivrednog zemljišta. Međutim, moraju se aktivirati i subvencionisati pre svega mali proizvođači. Iako je nama zadruga odbojna reč, ali na taj način saradnjom odnosno kooperativom mali proizvođači mogu opstati i u Srbiji. Nadam se da će institucije, nauka i svi koji se bave agrarom na ozbiljan način pristupiti revitalizaciji sela kao i stimulisanju mladih ljudi da se bave poljoprivredom Srbije, koja prema velikom broju parametara sa poslednjeg popisa je u jako lošem stanju”, zaključuje Milan Prostran.

Podsetimo, u Srbiji je, prema popisu 2023. godini bilo 508.365 poljoprivrednih gazdinstava ili 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je za 24 odsto povećan broj pravnih lica i bilo ih je 2.042. U odnosu na 2018. godinu smanjen je broj raspoloživog i korišćenog zemljišta, zatim stočni fond za oko 20 odsto, kao i radna snaga za 14 odsto.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, prema popisu je 60 godina, dok je svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina.