Protesti uzaludni, zahteve poljoprivrednika nema ko da ispuni

Poljoprivrednici u Srbiji nastavili su juče sa protestima zbog, kako kažu, svog lošeg položaja. Proteste su započela četiri udruženja poljoprivrednika – Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac.

Oni traže subvencije od 300 evra po hektaru, „plavi dizel“ bez akcize za 100 litara po hektaru, odnosno da dizel na svim pumpama od 1. januara bude bez akcize plus PDV.

Agrarni analitičar i predsednik udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs kaže da protesti sada ne mogu doneti nikakav benefit poljoprivrednicima jer ne postoje institucije u državi koje u ovom trenutku mogu da promene odluku u odnosu na davanja.

“Vreme je izbora, a skupština će najverovatnije biti formirana tek u februaru. Sad nažalost ispada da su protesti politički i da predstavljaju neku vrstu pritiska na vladajuću partiju. Treba ipak reći da je bilo pozitivnih promena, ali nisu završene”, navodi Keco.

On dodaje da su za krave poljoprivrednici dobili po 40.000 dinara, a da sada traže premije za junad i nadoknade za junice od 100.000 dinara.

“Zahtevi su u redu, ali to je sada nemoguće sprovesti, jer nema ko da uradi. To su stvari koje moraju da budu na čekanju. Ja sam za to da se poljoprivrednici organizuju i da argumentovano razgovaraju o tome šta bi država morala da donese kao mere za iduću godinu i gde bi trebalo i šta u finansijskom smislu da se promeni”, smatra Keco.

Naš sagovornik napominje da poljoprivrednici imaju i moralnu obavezu da kažu ko u njihovom okruženju ima pet ili deset puta po 100 hektara raspoređeno na osnovu nekih tehničkih sporazuma o zajedničkoj proizvodnji, a sav novac se sliva u isto gazdinstvo.

Predsednik udruženja Agroprofit osvrnuo se u razgovoru i na sistemske probleme u domaćoj poljoprivredi, od kojih je na prvom mestu to da ne postoji Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu.

“Mi sve više ulazimo u finansiranje gazdinstava, a propisa nema. Drugi problem predstavlja to što kasnimo i u donošenju nekih zakona koji bi bili po ugledu na evropske, kao što je zakon o zemljištu, koji podrazumeva da u datom momentu zemljište može biti i neobrađeno uz stimulaciju države. Takođe, nije institucionalno rešeno ko rukovodi viškovima roba, za koje mi na sopstvenom tržištu nemamo potrebe”, ističe Keco.

On smatra da je problem i to što se ne zna šta je funkcija Privredne komore Srbije, kada većina poljoprivrednika nije u privrednom sistemu države.

“To je jedan od najvećih problema jer poljoprivrednici nisu deo sistema, već su samo uključeni kod sabiranja roda, odnosno proizvodnje. Moj predlog je da svi oni koji su u sistemu PDV-a automatski budu članovi određenog resora u Privrednoj komori i da imaju obaveze prema komori, kao i ona prema njima”, kaže Čedomir Keco.

Prema njegovim rečima, država ulazi u dinamične odnose sa poljoprivrednicima, a nije još uvek dostigla kapacitet da može da rukovodi takvim promenama.

“Mi smo jedna od retkih država koja nema upravu za stočarstvo, što je neophodno. Mlečna industrija “tuče po ušima” proizvođače mleka da bude što jeftinije. Onda dolazimo do viškova, a uvozimo mleko u prahu po visokim cenama potpuno neopravdano. Mlečni sektor je pre nekoliko godina mogao da bude regulisan, a sada je apsolutno razbijen. U tom poslu se snašlo nekoliko ozbiljnih farmi. Njih je malo i imaju štalski prosek po kravi od preko 8.000 litara u laktaciji od 305 dana. To su ozbiljni robni proizvođači. Ali ako država želi da ima dovoljno mleka mora razdeliti industrijske proizvođače i one koji imaju po 20 krava”, zaključuje agrarni analitičar i predsednik udruženja Agroprofit Čedomir Keco.