Ekonomska jednakost i prava zaposlenih žena u fokusu novog ministarstva

Prava zaposlenih žena u Srbiji, odnosno njihovo unapređenje često su tema kako državnih institucija, tako i velikog broja nevladinih udruženja i organizacija. Potreba za rešavanjem pitanja osnovnih radnih prava kao što su pravo na bolovanje, novčanu naknadu za vreme trudničkog i porodiljskog odsustva, je neophodna, naročito za preduzetnice.

Kriza na tržištu rada i nedostatak radne snage samo govori u prilog činjenici da se poslovno okruženje mora menjati i da poslodavci moraju odgovoriti jasnim merama na potrebe zaposlenih sa decom, posebno decom predškolskog uzrasta. Analiziraćemo primere najboljih praksi u svetu i tražiti modele u kojima država može da pomogne privredi da adekvatno reaguje na nove zahteve tržišta rada, među koje svakako spada i pitanje usklađivanja rada i roditeljstva.

Ovako trenutnu situaciju kada je reč zaposlenim roditeljima ocenjuje Tatjana Macura, ministarka bez portfelja u Vladi Republike Srbije i predsednica udruženja Mame su zakon. U intervjuu za Biznis.rs naša sagovornica otkrila je planove za unapređenje rodne ravnopravnosti, položaja zaposlenih majki, pokretanja društvenog dijaloga o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i ženskoj parlamentarnoj mreži.

Šta će biti ciljevi vašeg resora u naredne četiri godine?

– Ministarstvo bez portfelja koje ću voditi u naredne četiri godine baviće se postizanjem rodne ravnopravnosti, temom kojoj je Vlada Republike Srbije i u prethodnim mandatma bila posvećena i koja iz godine u godinu beleži napredak. Nakon mnogobrojnih pozitivnih pomaka koji su imali za cilj postizanje visokog stepena ravnopravnosti u našoj zajednici, formiranje ovakvog jednog institucionalnog odgovora bilo je očekivano.

Potrudiću se da ovu temu, na prvi pogled možda punu nepoznatih termina i pojmova, svedem na jezik razumljiv apsolutno svima. Iako iz nekih ranijih vremena baštinimo dobre prakse u pogledu ravnopravnosti muškaraca i žena, potpuna ravnopravnost u Srbiji nažalost još uvek nije postignuta i žene su još uvek u neravnopravnijem položaju u odnosu na muškarce. Kao važna pitanja svakako vidim težnju ka postizanju ekonomske jednakosti, većeg nivoa radnih prava, sprečavanje nasilja u porodici, jačanje kapaciteta žena na mestima odlučivanja, osnaživanje posebno ranjivih grupa žena.

Koje konkretne planove imate za postizanje bolje rodne ravnopravnosti u Srbiji?

– Sa bogatim iskustvom u vođenju institucionalnog dijaloga akcenat ću, pre svega, staviti na povezivanje interesnih strana. Ne samo onih strana koje dolaze spolja, organizacijama civilnog društva i pojedinaca sa nadležnim institucijama, već i povezivanjem resora. Bez snažne političke volje i timskog pristupa ne možemo očekivati rezultate, tako da će uspeh ovog ministarstva umnogome zavisiti od napora drugih ministarstava da zaista primene principe rodne ravnopravnosti u svim segmentima – od privrede i finansija, preko sporta i kulture, pa do nauke i obrazovanja.

Važno je da ideju uobličimo i da predstavimo ciljeve tako da na kraju građani mogu prepoznati rezultat koji će stvoriti ravnopravnije društvo koje dočekuje nove generacije.

Naši prijatelji Španci, recimo, imaju Ministarstvo za rodnu ravnopravnost kao resorno, pa možda se po ugledu na njih ili neke druge primere dobre prakse iz Evropske unije i uopšte modernog sveta motivišemo da ovo pitanje u potpunosti institucionalizujemo.

Vaše prethodne inicijative u okviru udruženja Mame su zakon imale su veliki odjek u javnosti, alio i veliki uspeh, jer su mnoge prihvaćene od strane nadležnih ministarstava. Da li ćete nastaviti rad na nekim projektima koji se tiču poboljšanja položaja žena u Srbiji?

– Godinama unazad se bavim i svakako ću nastaviti da se bavim postizanjem većih radnih prava žena koje žele da postanu i majke, a posebno u delu koji se odnosi na usklađivanje rada i roditeljstva, što je u vremenu u kojem živimo pravi izazov za moderne porodice sa decom gde su oba roditelja radno angažovana ili u potrazi sa poslom.

Analiziraćemo primere najboljih praksi u svetu i tražiti modele u kojima država može da pomogne privredi da adekvatno reaguje na nove zahteve tržišta rada, među koje svakako spada i pitanje usklađivanja rada i roditeljstva. Naš zakonodavni okvir pruža mogućnost i muškarcima da odsustvuju sa rada u prvim mesecima roditeljstva, što je primer pozitivne prakse koja nema za cilj samo da olakša mami da se vrati na posao ili da možda pomogne u opstajanju biznisa koji sama vodi, već i da podstiče razvijanje kvalitetnijih odnosa u porodici.

U timu koji okupljam su stručnjaci i stručnjakinje iz raznih oblasti, tako da se nadam da ćemo uspešno pokriti sve oblasti. Recimo, veoma je važno da podižemo svest o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti i redovnim kontrolnim pregledima.

Učestvovala sam u pisanju Strategije koja se bavi reproduktivnim zdravljem žena i nadam se da ćemo taj obiman posao, koji je usled raspisivanja vanrednih izbora iznenada prekinut, završiti do kraja. Ekonomsko osnaživanje ranjivih kategorija svakako će se naći u vrhu naših aktivnosti.

Razlika u visini zarada i uopšte dobijanju posla u Srbiji u odnosu na pol i dalje je veoma prisutna. Koji su koraci ka sprečavanju nejedankosti na tržištu rada?

– Visina primanja ne sme da se razlikuje samo zbog toga što ste žena ili muškarac – za isti posao moraju se dobiti garancije da će svi biti jednako plaćeni. Otpuštanja ili degradiranje samo zbog odluke da budete roditelji moraju se sankcionisati, kao i neprimerena pitanja na razgovorima za posao.

U saradnji sa domaćim i međunarodnim organizacijama organizovaćemo programe koji će imati za cilj unapređenje veština onih koji spadaju u teže zapošljive kategorije – osoba sa invaliditetom, žena na takozvanoj prekretnici koje imaju više od 45 godina, žena koje su bile žrtve nasilja, ekonomski neaktivne, pripadnici romske zajednice. Svakako ću nastaviti sa aktivnostima koje imaju za cilj izmene propisa koji će u većoj meri zaštititi žrtve nasilja, bilo da se radi o žrtvama porodičnog ili vršnjačkog nasilja.

Poseban akcenat stavićemo na mlade, a u tom smislu će i vrata ovog ministarstva biti otvorena za studente sa završnih godina studija koji bi želeli da se upoznaju sa našim radom, grade karijere u javnoj upravi ili u ovoj materiji razvijaju veštine i unapređuju znanja.

Položaj žena u društvu, posebno zaposlenih, nije nešto što se može brzo promeniti, ali šta mislite da bi moglo da bude urađeno u najkraćem roku, u toku 2024. godine?

– Sve što ima veze sa radom ovog ministarstva mora imati veze i sa drugim ministarstvima. Nadam se da ću ostvariti dobru i kvalitetnu komunikaciju sa kolegama i da ćemo do kraja godine videti, recimo, izmene propisa koji su ostali na čekanju zbog izbornog procesa i formiranja Vlade. Ukoliko bude uslova – a nema razloga da ih ne bude – možemo raditi na izmeni protokola koji će rešiti problem o kojem se mnogo govorilo krajem prošle i početkom ove godine, a tiče se akušerskog nasilja. U tom smislu se radujem saradnji sa dr Lončarom, koji je na samom početku mandata jasno dao do znanja da će njegovo ministarstvo raditi i na poboljšanju komunikacije između zdravstvenih radnika i pacijenata.

Ostalo je nerešeno pitanje položaja trudnica preduzetnica, pa se nadam da ćemo i u tom pogledu razviti dijalog sa resornim ministarstvima. Mislim da postoji potreba i da Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja nastavi sa radom, a nadam se da će to i Vlada podržati, pa da u novu školsku godinu uđemo spremniji nego inače.

Jako bih volela da pokrenemo društveni dijalog o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, za koji mnogi ugledni stručnjaci kažu da je dosta dobro napisan, a da se u praksi ne primenjuje najbolje – da vidimo gde škripi, da li se ne primenjuje kako treba zbog opterećenosti službenika drugim obavezama ili zbog nedovoljno razvijenih veština? Veliki broj ubijenih žena u porodičnom nasilju i njihove nevine žrtve nas obavezuju na to.

Mislim da je važno i da se unapredi rad parlamenta, te se u tom smislu kao nekadašnja koordinatorka stavljam na raspolaganje predsednici Narodne skupštine i nadam se da će u ovom sazivu biti ponovo formirana Ženska parlamentarna mreža koju će činiti žene iz svih poslaničkih klubova. Verujem u energiju i iskustvo koje je Ana Brnabić unela u najviše zakonodavno telo i ne sumnjam u to da će neke dobre prakse oživeti.

Ministarstvo bez portfelja koje ćete voditi naredne četiri godine radiće i na pitanju primene Zakona o rodno senzitivnom jeziku. Koji su konkretni planovi?

– Moram da priznam da sam iznenađena pažnjom koju ova tema dobija u medijima i javnosti. Radi se, u stvari, o tek nekoliko odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti oko kojeg je pre tri godine postignut širok konsenzus prilikom usvajanja i odredbe koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika u medijima, institucijama i sistemu obrazovanja nisu nikakva novost koja se iznenada pojavila.

Pozitivno mišljenje o Zakonu, pa i o tim odredbama, dale su i nezavisne institucije – Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, zatim Vlada Republike Srbije i u konačnici Narodna skupština. Iako je primena ovog Zakona u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ne može kao građanku i prosto kao ženu da me ne začudi tolika pažnja i preterani nivo senzacionalizma oko teme koja i nije neka tema, jer pitanje rodno osetljivog jezika nije ni blizu prioriteta koje tište žene u Srbiji, a svakako nije ni otežavajuća okolnost u postizanju većih ženskih ljudskih prava.

Naš je jezik lep i bogat, a imamo i privilegiju da koristimo dva pisma i ovakvi pomaci naš jezik mogu samo dodatno da obogate. Jezik se prirodno menja u skladu sa potrebama i razvijanjem društva, pa tako više gotovo da uopšte ne koristimo arhaične izraze, ali nam nije strano da usvajamo i razumemo izraze, recimo, iz digitlne sfere. Mislim da nema osobe koja koristi društvene mreže, a koja neće razumeti šta znači izraz “lajkovati stori”. Ako smo tako neke, rekla bih i mnogo rogobatnije izmene u jeziku prihvatili i razumemo se, ne vidim potrebu da se toliko stvaraju otpori kada je reč o uvođenju ženskog roda u nazivima nekada tipično muških zanimanja, a koja danas obavljaju i žene.

Žao mi je što se na ovoj temi širi more lažnih informacija kojima se građani zastrašuju, te zato mislim da je neophodno da pružimo ruku jedni drugima, da razgovaramo o nepoznanicama i otklonimo svaku sumnju da će ono što se prirodno razvija i menja na bilo koji način bilo koga ugroziti ili povrediti. Pozdravimo zajedno i prepoznajmo one žene koje su svojim znanjem, obrazovanjem i razvijanjem mnogih korisnih veština sebe dovele na pozicije o kojima su naše bake pre nekoliko desetina godina mogle samo da maštaju.

Hajde da razmišljamo koliko je to korisno za naše devojčice i mlade žene u budućnosti. Budimo otvoreni u prihvatanju pravnica, poslanica, profesorki, direktorki, vojnikinja, ministarki… kao što smo nekada prihvatili čistačice, učiteljice, zubarke i mnoga druga zanimanja koja su žene u međuvremenu osvajale.

Po ovom pitanju postoji snažan otpor i Srpske pravoslavne crkve?

– Kao vernica, ne sumnjam u to da će moja Srpska pravoslavna crkva, ali i druge verske zajednice razumeti da se ove promene dešavaju svakako, bile one opisane u zakonu ili ne i unapred se radujem da razgovaramo i o drugim problemima koje žene u Srbiji imaju. Iako Ustav kaže da smo sekularna država, to nas nikako ne sprečava da ostvarimo dobru saradnju sa tako moćnom zajednicom kakva je SPC i ja se tome unapred radujem. Verujem da nam je interes isti i da nećemo gubiti dragoceno vreme na gotovo banalne stvari pored toliko velikih i važnih zadataka koji su ispred nas.

Šta mogu očekivati građani Srbije kada je reč o radu ministarstva bez portfelja na čijem ćete čelu biti u narednom periodu?

– Rad će u najvećoj meri biti terenski, koncentrisan na slušanje, na stvaranje veza sa organizacijama, akademskom zajednicom, pojedinkama i pojedincima kojima je važna tema postizanja većih ženskih ljudskih prava i sve što iz nje proizilazi. Mnoge i međunarodne i domaće organizacije već zakazuju prve sastanke, razgovaramo o projektima koje bi bilo dobro realizovati, ali i onima koji su započeti.

Maj sam posvetila upoznavanju sa radom Saveta za rodnu ravnopravnost, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i upoznavanju sa primenom postojećih mera na nivou jedinica lokalne samouprave. Svakodnevno se sastajem sa raznim stručnjakinjama i stručnjacima koji će biti deo jakog i kredibilnog tima ili njegovi spoljni saradnici i savetnici, a svi zajedno ćemo predano raditi na pravljenju plana i realizaciji aktivnosti koje imaju za cilj postizanje veće ravnopravnosti u našoj zajednici.

Proći ćemo čitavu Srbiju uzduž i popreko – Suboticu, Niš, Brodarevo, Priboj, Loznicu, Majdanpek, Vršac… svuda ćemo stići i čućemo sve koji žele da ih saslušamo. Sjajan i neposredan svakodnevni kontakt sa građankama i građanima imam godinama unazad i takva se praksa preuzimanjem ovakve obaveze može samo unaprediti, čemu se posebno radujem.

Autor: Ljiljana Begović

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs