Kako zadržati kvalitetnog radnika?

Jedan poslodavac iz Bosne i Hercegovine svim svojim zaposlenima uplatio je godišnji odmor u Neumu. Firma koju vodi Fehim Tuzlić trenutno broji 16 zaposlenih bez građevinskog sektora, i svi oni dobili su na poklon letovanje u jedinom gradu BiH na moru.

Ovo je samo jedan od svetlih primera kako se danas poslodavci trude da zadrže kvalitetne radnike.

Najveći izazov za kompanije svih veličina i ove godine je – privlačenje kandidata i zadržavanje zaposlenih, a ovaj trend je naročito izražen kod preduzeća sa više od 300 zaposlenih, rezultati su istraživanja koje je Infostud sproveo tokom februara 2024. godine.

Da bi zaposleni ostali u nekoj kompaniji i pružali svoj maksimum potrebno je da dobiju od poslodavca ne samo očekivanu platu, već i podsticajno okruženje, razumevanje, ali i neke od benefita kao što su – veći broj slobodnih dana, privatno zdravstveno osiguranje, bonusi i nagrade. Beneficije su postale jedan od ključnih elemenata stategije za privlačenje i motivisanje zaposlenih. One nisu samo dodatak na platnu listu, već predstavljaju suštinski deo radnog iskustva i imaju izuzetan uticaj na zadovoljstvo zaposlenih, njihovu produktivnost i dugoročnu lojalnost kompaniji.

Kako je ranije za Biznis.rs rekla Tamara Vasojević, direktorka HR-a u kompaniji Zdravlje Leskovac, suština je da firma treba transparentno da komunicira šta su strategije, postulati, aspiracije i očekivanja. Pored toga, jako je važno i u kojoj se fazi nalazi kompanija (rast, transformacija, održivost, recesija) i da se to sa druge strane poklapa sa željama i planovima zaposlenog. I jedno i drugo su dinamičke kategorije i nekada je nemoguće da budu u balansu, uz svu želju HR-a i menadžmenta. U toj situaciji je, nažalost, nekada i bolje ne zadržavati zaposlenog, jer se onda gubi iskrena i transparentna veza.

“Smatram da ne postoji univerzalan recept ili šablon koji garantuje zadovoljstvo svih, već je to uvek kombinacija različitih faktora i zahteva individualni pristup. Zato je važno slušati ljude i razgovarati sa njima, jer u svakodnevnoj komunikaciji možete da saznate šta su njihovi prioriteti, težnje, izazovi ili dileme, što nisu uvek materijalne stvari, unapređenje i slično. Nekada su u pitanju i detalji koji su nekome važni, koji iziskuju malo energije, volje ili vremena, a mogu mnogo da pomognu”, rekla je Vasojević.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković misli da je zaposlenima ipak i dalje najvažnija plata, pogotovo zbog inflacije.

“Zbog vidljivog nedostatka radne snage u nekim segmentima radnici su u poziciji da traže više od poslodavaca, ali su sa druge strane poslodavci opterećeni visokim zaradama. Teško da može da dođe do izjednačavanja plata u Srbiji sa zemljama Zapadne Evrope jer mi ne možemo da budemo konkurentni i da plasiramo proizvode i usluge i da naplaćujemo kao kompanije u inostranstvu. Ukoliko poslodavac daje maksimalne plate, da ne bi ugrozio svoje poslovanje to gleda da kompenzuje na drugačiji način”, smatra Atanacković.

Naš sagovornik kaže da se zaposlenima najčešće nude benefiti u vidu fleksibilnog radnog vremena, mogućnost rada od kuće ili skraćene radne nedelje, na primer od četiri dana.

“To je sve ono što poslodavac može da priušti, a da ga dodatno ne optereti u smislu ugrožavanja procesa rada ili finansijskog opterećenja. Prema mom iskustvu, radnici cene i dodatne slobodne dane van zakonskog minimuma od 20 dana ili davanje beskamatnih pozajmica. Takođe, u nekim firmama koje dobro posluju poslodavac će dati i 13. platu ili bonuse za dobro odrađen posao”, objašnjava Atanacković.

Promene na tržištu rada donele nove beneficije

Naša sagovornica koja godinama radi u HR službi jedne zdravstvene ustanove kaže da su promene na tržištu rada konstantne, a da ih neki događaji, kao što je bio slučaj sa pandemijom korona virusa, dodatno ubrzavaju.

“Vremenom su se i beneficije promenile, kao i uslovi rada, tako da danas jedna od najvažnijih jeste fleksibilno radno vreme. Takođe, treba navesti i da sve više poslodavaca organizaciju rada, kao i pauze, ostavlja radnicima na izbor. Ipak, kako to nije moguće organizovati u određenim oblastima kao što je medicina, poslodavci umesto rada od kuće ili fleksibilnog radnog vremena daju nekoliko dana bez otvaranja bolovanja ukoliko je radnik odsutan, na primer do pet dana”, navodi.

Zaposleni kao jednu od danas najčešćih beneficija traže i privatno zdravstveno osiguranje.

“Poslodavci mogu na taj način, ako imaju više zaposlenih, da dobiju i popuste u privatnim klinikama. Na ovaj način radnici se preventivno mogu pregledati i zdravlje uvek držati pod kontrolom”, ističe naša sagovornica.

Još jedna bitna beneficija jeste rad od kuće. To ne mora da znači da sve vreme „radite na daljinu“, već da imate izbor da određeni deo meseca ili dane u nedelji radite od kuće, takozvani “hibridni rad”.

Zaposleni mogu od poslodavca dobiti i beneficije koje se dovode u vezu sa primanjima. Tu spadaju: povišice, 13. plata, popusti i otplate na rate, nagrade, pokloni, podrška za porodice… Ovde se radi o finansijskoj podršci razne vrste koja zavisi od stanja, kao i same politike firme, a značajno utiče na mišljenje zaposlenih i zadovoljstvo trenutnim radnim mestom.

Koje ćete beneficije moći da ostvarite zavisi i od vašeg položaja u okviru firme, ali i posla koji obavljate. Tako neki zaposleni imaju priliku da idu na plaćeno usavršavanje i radionice kojima će unaprediti svoje veštine. Dakle, ovim poslodavac ulaže u zaposlenog kako bi kasnije imao više koristi od njega i stručniju osobu na datom položaju.

Pored pomenutih, postoje i drugi benefiti koji zaposlenima veoma znače. To može biti parking mesto, zbog koga će radniku biti olakšan dolazak na posao i koje mnogima znači više nego članska karta za teretanu ili fitnes centar.

Sutra: Koje pogodnosti radnicima nude velike globalne kompanije?