Cene gasa će nastaviti da rastu, jer je Zapadni Balkan „energetska sirotinja“

Prirodni gas neće nestati, već će naći svoju primenu i u budućnosti, ali u nešto izmenjenom obliku nego što je to bio slučaj do sada, zaključak je panelista iz Srbije, Hrvatske i Mađarske koji su učestvovali na međunarodnoj stručnoj konferenciji ’Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru Zapadnog Balkana’.

„Gas neće nestati, ali će se sama industrija gasa izmeniti, tako da već u narednih pet ili 10 godina neće izgledati isto. Kada se gledaju strategije Mađarske i Evropske unije, gas je postao crna ovca familije – uzima se da je loš poput uglja, a verujem da će da nastavi da ulazi na tržište Srbije. Trebalo bi da se fokusirate na ono što možete da uradite danas“, izjavio je direktor upravljanja mrežom i sistemom u kompaniji FGSZ Mađarska, Zoltan Gelenji (Zoltán Gellényi).

Prema njegovim rečima, industrija gasa prolazi kroz razne izazove, a jedan od glavnih je kako se nositi sa zahtevima Evropskog zelenog dogovora (Green Deal), po kojem Evropa treba da smanji emisiju ugljen-dioksida (CO2) do 2030. godine za 55 odsto u odnosu na 1990. godinu i postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.

Generalni direktor JP Srbijagas, Dušan Bajatović, istakao je da rešenje za snabdevanje Evrope gasom ne postoji bez ruskog gasa, bar do 2035. ili 2040. godine.

„Mislim da su se tu evropske birokrate preigrale. Glavno pitanje danas nije koliko koštaju gas i električna energija, nego da li ih ima. Koliko smo plaćali gas 2009. godine kada ga više od 20 dana nismo imali? Pa, koliko je trebalo. Dakle, bezbednost snabdevanja mora da bude uračunata u buduće pregovore. Gas će sigurno biti tranziciono gorivo, a da li Srbiji treba nuklearna elektrana – da, treba! Evropska Zelena agenda zbog visokih CO2 taksi preti da nas pretvori u postindustrijsko umesto postkarbonskog društva“, izjavio je Bajatović.

On je naveo da su ove godine naručene dovoljne količine i određena rezerva, kao i da je zaključno sa 30. septembrom potrošeno 18 odsto više gasa.

„Do kraja godine očekujem da potrošimo 22 do 23 odsto više gasa nego što su iskazane potrebe javnog sektora i privrede od planiranog/naručenog, što je možda dobro. To je veoma važno kada planirate strategiju, posebno kada ste izloženi politikama koje su zapravo biznis, koji je potkrepljen velikim ciljevima. Nijedna zemlja ne može da se osloni na rezerve i nelikvidna spot tržišta i tu treba biti oprezan, jer su ta tržišta nelikvidna bar 10 godina unazad“, ističe Bajatović.

V.d. generalnog direktora Gas Promet AD, Goran Ašonja, ocenio je da će cene električne energije na području Zapadnog Balkana drastično rasti u svim scenarijima koji su na raspolaganju.

„Električna energija kao izvozni proizvod će biti opterećena CO2 taksama. Nebitno je da li izvozite struju proizvedenu u hidroelektranama, opet plaćate penale na čitav energetski miks, i ideja je da se plaća taksa i na proizvode koji uključuju potrošnju električne energije. CO2 penali predstavljaju jednu trećinu proizvodnih troškova od kojih su dve trećine emisija CO2 bazirane na uglju. EU je na ovaj način ekonomskim merama ugasila svoje termoelektrane. Nemate zabranu izgradnje termoelektrana, imate ove penale“, objasnio je Ašonja.

Kako je kazao, ono što je problematika u Bosni i Hercegovini, jeste da treba da se obezbedi energetska tranzicija u zemlji koja je tradicionalno zemlja rudara i uglja (oko 66), gde se dve trećine električne energije proizvodi iz uglja.

„Zemlje Zapadnog Balkana će imati značajan rast električne energije ili ako ostanu tradicionalno vezane za rudarski sektor, onda će imati CO2 penale po izvozu, a i CO2 penale ako izvoze industrijske proizvode. U BiH, a isto tako je u Srbiji, osnovno pitanje nije da li nama treba više prirodnog gasa i koliko, već koliko ćemo mi sebi moći da priuštimo da trošimo manje uglja, zatim za koliko se može smanjiti potrošnja uglja u termoelektranama? Mi smo izgubili 40 godina u energetici, gde je u EU urađeno mnogo toga u toj tranziciji ka energetskoj efikasnosti. U tom periodu kod nas nije urađeno ništa na tom polju, a u Sofijskoj deklaraciji je rečeno da ćemo mi isto morati da primenjujemo što i razvijena Zapadna Evropa“, naglasio je v.d. generalnog direktora Gas Promet AD.

Ašonja je dodao da od pet termoelektrana dve nisu potrebne BiH, a da su topionice i ostala prljava proizvodnja prebačeni iz razvijenih zemalja u one gde je jeftinija radna snaga – u treći svet.

„Koliko se može smanjiti potrošnja električne energije i cena uglja? Ako radikalno smanjimo potrošnju uglja, moraćemo da manje izvozimo, i taj prihod zemlje će se umanjiti onoliko koliko se bude smanjivala potrošnja uglja, onoliko koliko se bude išlo u dekarbonizaciju – taman toliko će nam faliti prirodnog gasa i toliko će njegova cena rasti. Moraće da se smanje stanovi, vožnja – sve, jer mi smo energetska sirotinja“, zaključio je on.

Član Upravnog odbora Hrvatske stručne udruge za plin (HSUP), mr Davor Matić, govorio je o zelenoj agendi i tom prilikom se osvrnuo na zapažanja hrvatskog ekonomiste Željko Lovrinčevića po pitanju energetske tranzicije.

„On smatra da će trendove diktirati korona virus, jer se pokazao otporniijim nego što se to mislilo, ali i velika evropska zelena tranzicija, jer evropska agenda o održivosti košta, a deo evropskih građana neće moći da priušti rast cena energenata. Zatim, rekao je da je energetika ključna za inflaciju – ako se ide u zelenu tranziciju, onda će cene energije dugoročno rasti“, naveo je Matić.

On je dodao da je, po rečima čuvenog ekonomiste iz Hrvatske, u Aziji nastao srednji sloj od više milijardi ljudi koji sada mogu da priušte hranu i automobile, usled čega će ti proizvodi biti skuplji.

„Evropa je zbog toga pred dramatičnijim izazovima i moraće ili da odustane od zelene tranzicije ili je bitno da se promeni, jer će sa ovakvim ciljevima istok Evrope ostati blokiran. Naime, građanima se ne može objasniti zašto bi odjednom dostupnost stanova, energije i transporta trebalo da bude manja. Kina zagađuje, Sjedinjene Američke Države zagađuju, Južna Amerika zagađuje, Afrika zagađuje – šta svi dobijamo ako udišemo isti vazduh? U tome ne možemo uspeti sami“, smatra Matić.

On je zaključio da je smanjenje emisija nužno, a da prirodni gas kao energent može da doprinese smanjenju emisija u odnosu na postojeća fosilna goriva, kao i da postojeći događaji i otvorena pitanja ukazuju na značaj pažljivog tempiranja energetske tranzicije u cilju izbegavanja naglih šokova.