Da li zbog poskupljenja građani kupuju na komad?

Sa rastom cena voća i povrća, ali i mesa i ulja, potrošači su određene proizvode počeli da kupuju na “čašu” ili “komad”. Naime, u prethodnih nekoliko nedelja u javnosti su se više puta pojavile slike iz prodavnica u kojima trgovci na rafovima nude na komad ili na grame robu koja se do skoro kupovala samo u većim paketima ili merena u kilogramima.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), Goran Papović, za Biznis.rs kaže da je očigledno da građani zbog visokih cena kupuju manje.

“Visoke cene mesa dovele su do toga da potrošači kupuju po jednu šniclu, 100 grama, što je nekada bilo nezamislivo. Osnovni ekonomski zakon o ponudi i potražnji izgleda da više ne važi, jer u ponudi imate mnogo i povrća i voća i uopšte nije jasno odakle toliko visoke cene, koje će očigledno dovesti i do manjka zimnice. Verujem da će na kraju doći do toga da se proizvodi bacaju i propadaju zbog visokih cena. Setimo se situacije sa paradajzom koji su prvo bacali, pa onda taj isti paradajz prodavali po 150 dinara za kilogram”, naglašava Papović.

Naš sagovornik smatra da prst na čelo treba da stave proizvođači, ali i potrošači koji moraju da vode računa kako, koliko i od koga kupuju.

“Do nerealno visokih cena dovodi i nedostatak same konkurencije na pijacama, jer se dešava da jedan zakupac zakupi 7-8 tezgi i na taj način se pravi prividna konkurencija. Isti zakupac na dve različite tezge prodaje paradajz po ceni koja se razlikuje za 2-3 dinara. Pre nekoliko godina bila je bura negativnih reakcija na uvoz proizvoda iz Grčke, Albanije, Makedonije, sada kada domaći proizvođači drže monopol cene idu u nebesa. Ne znam da li je zbog finansijskog gubitka toliko nerealan rast cena, ali se bojim da će proizvodi propadati i biti bačeni jer neće imati ko da ih kupi”, ocenjuje Goran Papović.

Sa predsednikom Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) slaže se i nutricionistkinja Branka Mirković, koja smatra da će, osim na kućni budžet, poskupljenje hrane, pre svega one zdrave, imati uticaja i na zdravlje ljudi.

“Posledice po zdravlje nisu vidljive odmah. To je proces, ali poskupljenja će sigurno negativno uticati na kupovinu jeftinijih i nekvalitetnijih namirnica koje će ostaviti posledice na zdravlje. Porodični budžeti će svakako odrediti koje voće kupiti i koliko. Savet je da se kupuje sezonsko domace voće, kao što su šljive čija je cena prihvatljiva za većinu kupaca, a imaju veoma slične nutritivne vrednosti kao borovnice i kupine. Bitno je da se voće jede svakog dana, ako je omiljeno skupo zamenite ga jabukama ili kruškama koje su jeftinije, a imaju takođe dobre nutritivne vrednosti”, naglašava Mirković.

Naša sagovornica savetuje da se brokoli i karfiol čija cena na pijacama ide od 300 do 450 dinara za kilogram zamene kupusom, jer pripadaju istoj porodici kupusnjača.

“Važno je da se ljudi zdravo hrane, cene jesu visoke, ali savet je da se preusmerite na nabavku nutritivno sličnih namirnica koje imaju prihvatljiviju cenu. Ono što brine jesu cene piletine i junetine, što će  sigurno uticati da se većina potrošača preusmeri na kupovinu jeftinijeg svinjskog mesa koje je nižeg kvaliteta. Postoje grupe ljudi koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da jedu svinjsko meso. Posebno za decu u razvoju je važno da jedu zrelo juneće meso”, objašnjava Mirković.

Riba je već tradicionalno skupa za većinu kupaca, iako bi trebalo na nedeljnom jelovniku da se nađe bar jednom.

“Nažalost, i riba je skupa, a kada kupite zamrznutu ona sadrži 30 odsto leda, odnosno vode. U ribarnicama se prodaje i dosta tovljene ribe koja je daleko nižeg kvaliteta i treba je izbegavati. Rešenje mogu biti zaleđene papaline i sardele koje imaju prihvatljivu cenu, jedu se cele sa kostima i tako organizam dobije i kalcijum iz kostiju. Sardele i papaline se ne tove, zaleđuju se odmah na brodovima. Odlična je zamena i sardina iz konzerve”, kaže nutricionistkinja Branka Mirković.

Naša sagovornica navodi da je bitno naći balans i hraniti se zdravo u okviru dozvoljenog budžeta.