Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Dobra cena pomoći će proizvođačima da izvuku uloženo, ali će za potrošače značiti direktan udar na budžet

Rod kukuruza ove godine „omanuo“

AgrobiznisAnalizaBiznisU fokusu

24.9.2021 08:01 Autor: Marija Jovanović 0

Rod kukuruza ove godine „omanuo“ Rod kukuruza ove godine „omanuo“
Berba kukuruza je počela, ali će zbog suše prinosi ove godine biti manji za 40 do 50 odsto u odnosu na prošlogodišnje. Ipak, poljoprivrednim... Rod kukuruza ove godine „omanuo“

Berba kukuruza je počela, ali će zbog suše prinosi ove godine biti manji za 40 do 50 odsto u odnosu na prošlogodišnje. Ipak, poljoprivrednim prozvođačima dobra otkupna cena pomoći će da koliko-toliko “izvuku” uloženo, dok će za potrošače ona značiti direktan udar na budžet, jer će samim tim i cene mesa biti veće.

“Prinos kukuruza će biti smanjen za 40 do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu zbog suše koja je uzela ozbiljan danak. Prošle godine proizvodnja je bila oko osam miliona tona, ali ako je sada upola manja proizvodnja onda bi ove godine trebalo da bude oko četiri miliona. Međutim, vidimo različite procene institucija, prema kojima ćemo ove godine imati šest miliona tona. Definitivno je da je ove godine kukuruz omanuo”, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Dva su uzroka slabijeg roda ove godine, navodi on. To su pre svega suša, hladno proleće i kasnija setva, a samim tim i nicanje. Ipak, utešno je to što smo ove godine, prema statističkim podacima, zasejali oko million hektara, pa će kukuruza biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, imajući u vidu i prošlogodišnje zalihe.

“Takođe, vidimo da se opet pojavljuju procene izvoza od tri miliona tona i sigurno ćemo ove godine više kukuruza izvesti nego što ćemo potrošiti za sopstvene potrebe samo zbog toga što nemamo dovoljno stoke i ozbiljne prerađivačke kapacitete”, napominje Prostran.

Kada je reč o ceni, naš sagovornik objašnjava da je kukuruz pre devet meseci bio oko 14-15 dinara, dok je danas oko 25-26 dinara po kilogramu, što je nezabeleženo ne samo kod nas, već i na svetskim berzama.

“Te visoke cene izvući će naše poljoprivredne proizvođače. Navijam za njih, ne zbog trgovaca i izvoznika, oni već imaju bolji mehanizam kako da zarade, već zbog proizvođača jer ako im je već pala proizvodnja za 50 odsto da se bar preko cene koliko-toliko ekonomski ohrabre, pokriju troškove ulaganja i nastave da se bave proizvodnjom”, ističe on.

Foto: Pixabay.com

Na pitanje koliko će sama cena kukuruza uticati na rast drugih cena, Prostran kaže da će potrošači to morati da osete, pre svega jer će meso plaćati više.

“Kukuruz prvenstveno utiče na rast cena živih životinja. On je dominanatan u ishrani svinja. Odnos koji smo nekada imali to pokazuje – kada je deset kilograma kukuruza bilo jednako sa kilogramom žive vage svinja. Kasnije je taj odnos promenjen. Prema tome, potrošači će to osetiti, ali će verovatno ići na smanjenu potrošnju, pa ako su ranije na meso trošili 1.000 dinara, isti iznos će izdvajati i dalje, ali neće moći da kupe dva već kilogram ili kilogram i po mesa”, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran.  

Nezahvalno još uvek govoriti o rodu kukuruza

Još uvek je nezahvalno govoriti o rodu kukuruza, a detaljniji podaci biće poznati tek kada se sav kukuruz bude “skinuo”, ocenjuje za naš portal predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić.

“Međutim, samim pogledom na parcele i njive jasno je da će biti manji u odnosu na prošlu godinu, a koliko to ćemo tek videti”, navodi on.

Što se same cene kukuruza tiče, kako je ona skočila tako su poskupela i ulaganja proizvođača.

“Više od cene kukuruza procentualno su skočile cene đubriva, semena, hemije, tako da neke velike dobiti što se same cene tiče mi nemamo. To je samo privid da smo mi napravili dobit. Mi bismo dobit imali kada ne bismo više radili zemlju”, kaže Jakšić i dodaje da je svestan da cena kukuruza utiče i na potrošače, ali je to uticaj celokupne krize koja se dešava.

Kada je reč o kvalitetu kukuruza, naš sagovornik objašnjava da nije obećavajući.

“Na proleće je godina obećavala, krenulo je sa kišama, posle kada je bilo potrebno da se opraši kukuruz on se nije oprašio, tako da kada uđemo u mnoge parcele vidimo svaki četvrti-peti struk gde klip ne postoji. Veliki procentualni deo klipa uopšte nema zrno ili su u liniji zrna jako retka. Koliko će se to odraziti videćemo na kraju. Ipak, teši nas i očekujemo da neće biti toliki gubici zato što su to prve parcele koje su ranije sazrele, koje su imale neke posledice bolesti i suša je tu uticala više nego na ostale”, zaključuje Jakšić.  

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...