DALEKOSEŽNE POSLEDICE PANDEMIJE PO BALKAN Kriza ujedno i prilika za razvoj sopstvenih resursa

Ekonomski uticaj pandemije korona virusa u siromašnim oblastima poput Balkana biće dalekosežan i predstavljaće test društvene otpornosti, ali će pružiti priliku za oslanjanje na sebe i obilovanje sredstvima, od kojih bi šire koristi mogla da ima Evropa, ocenjuje viši saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA) Januš Bugajski.

Bugajski u autorskom tekstu objavljenom na sajtu CEPA navodi da društva koja su preživela komunizam, rat i ekonomsku neizvesnost sada ponovo mogu da pokažu svoju otpornost. „Uz svaku zemlju usredsređenu na razvoj svojih kapaciteta, balkanske vlade će važnu ulogu imati u privlačenju novih investicija i zaštiti novih kompanija od neprijateljskih preuzimanja korumpiranih poslovnih interesa. Efikasnija politika usmerena ka biznisu će sama po sebi biti vredan ispit u kvalifikovanju za pristupanje EU, što je cilj koji dele sve zemlje u regionu“, poručuje Bugajski.

On predviđa da će pandemija teško pogoditi dva izvora prihoda – turizam i novčane doznake iz dijaspore i ukazuje da su mere karantina dovele do velikih fiskalnih troškova, što znači nagli porast javnog duga.

Bugajski podseća da je Evropska komisija usvojila predlog da se za 10 država koje su u procesu proširenja i koje su susedi obezbedi paket makrofinansijske pomoći u vrednosti od tri milijarde evra, prenosi Tanjug. „Ekonomsko prilagođavanje doneće sa sobom preispitivanje rizika u globalnoj proizvodnji i obnoviti naglasak na diverzifikaciji, zajedno sa nacionalnom samodovoljnošću u ključnim sektorima, kao i regionalnu međuzavisnost pre međuzavisnosti na velikoj udaljenosti“, navodi Bugajski.

To, ukazuje on, predstavlja najavu novih poslovnih prilika. „Balkan je u dobroj poziciji da to iskoristi“, smatra Bugajski.

On ocenjuje da bi na unutrašnjem nivou industrije poput transporta, ugostiteljstva, sporta i zabave, mogle da trpe posledice duži vremenski period, ali da bi drugi sektori mogli da zabeleže rast, posebno kada je reč o kupovini preko interneta, isporukama, telekomunikacijama, računarskim i farmaceutskim proizvodima.

Bugajski smatra i da bi sve balkanske prestonice trebalo da na regionalnom nivou, razmišljaju o tome kako njihova lokacija, radna snaga i tehnološki obrazovane mlade generacije mogu da pomognu u razvoju novih kapaciteta u proizvodnji osnovnih ili hitnih proizvoda koji su potrebni u EU.

Kao primer navodi da je farmaceutska industrija sektor u kojem može doći do proširenja proizvodnje i predviđa da će farmaceutske kompanije Hrvatske, Bugarske i Severne Makedonije, koje su već dobro poznate u EU, nastojati da znatno povećaju isporuke na evropsko tržište.

On smatra i da će zapadne zemlje preispitati svoje ekonomske veze sa Pekingom kako bi zaštitile nacionalnu bezbednost. „Neke evropske i američke kompanije će verovatno odbaciti Kinu ili nastojati da prošire svoje rizike i naći će prijemčive domaćine na Balkanu“, navodi Bugajski.

Ocenjuje i da bi sve veća sumnja u kineske ekonomske i političke ciljeve mogla da ugrozu inicijativu Pojas i put i njen ogranak „17 plus 1“. „To takođe otvara prilike za jačanje panevropskih projekata poput ‘Tri mora’ kako bi se razvili pouzdani lanci snadbevanja, pomoglo u zaštiti protiv budućih kriza i uključilo celo balkansko poluostrvo“, poručuje Bugajski.