EXIT domaćoj privredi za dve decenije doneo više od 200 miliona evra

U sezoni u kojoj je Exit bio prvi veliki festival na svetu, koji je održan nakon godinu i po dana od početka pandemije, celokupan dosadašnji doprinos najvećeg domaćeg festivala srpskoj privredi prešao je 200 miliona evra, zahvaljujući nekim od presudnih parametara, kao što su većinska inostrana poseta i visoka potrošnja, pokazuju podaci istraživanja koje je proveo TIM Centar iz Novog Sada.

„Istraživanje, koje TIM Centar sprovodi svake godine za vreme festivala ovog leta je pokazalo da je Exit na proslavi svoje dve decenije doneo novih 18,8 miliona evra turističkoj privredi Novog Sada i Srbije. Od osnivanja do danas, domaća privreda ostvarila je više od 200 miliona evra ekonomske koristi od Exita, dok se na navedeni iznos može dodati i nekoliko puta veća vrednost međunarodne promocije grada i cele države“, ističu organizatori festivala.

Proteklo izdanje Exit festivala imalo je 61 odsto inostranih posetilaca, čime je izjednačen rekord sa 2009. godinom. Kao i prethodnih godina, više od 90 odsto posetilaca je u Novi Sad došlo isključivo zbog festivala. Posetioci su tokom festivala u Novom Sadu i Srbiji prosečno trošili 451 evro, što je skok u odnosu na potrošnju iz 2019. godine, koja je iznosila 420 evra.

„Najviše novca su trošili gosti sa drugih kontinenata – u proseku čak 755 evra (porast od 150 evra u odnosu na 2019. godinu), a odmah za njima i gosti iz Zapadne Evrope sa oko 679 evra po osobi. Ova brojka u istraživanju obuhvatala je isključivo troškove koji ostaju kompanijama u Srbiji (smeštaj, hrana, putni troškovi u zemlji, ulaznica i slično). U odnosu na prethodne festivale, nastavio se trend rasta iznajmljivanja privatnih stanova, odnosno 46 odsto od ukupnog broja svih vrsta smeštaja (skok za skoro 10 odsto)“, piše u istraživanju.

Prosek godina posetilaca u ovoj anketi bio je 26,1 godinu, što je smanjenje u odnosu na prosek od 27 godina iz prethodnog istraživanja. Visokoobrazovani posetioci, uključujući i studente, činili su 80 odsto publike, dok je ove godine njih 58 odsto bilo zaposleno.

„Više od polovine ispitanika Exit su posetili prvi put, pri čemu je više od 70 odsto premijernih dolazaka inostranih posetilaca. Osnovni razlog za dolazak je muzički program festivala, dok je više od jedne trećine navelo kao motive i želju da dožive Exit i posete Novi Sad i Srbiju. Čak 78 odsto ispitanika smatra da muzički festivali mogu da naprave društvene promene, ali se veoma protive uključivanju Exit-a u političko-stranačko delovanje – čak njih 89 odsto, od čega je visok procenat od 92 odsto domaćih posetilaca izrazilo takav stav“, naglasili su organizatori Exit-a.

Istraživanje je obavio novosadski TIM Centar, a rađeno je na reprezentativnom uzorku od 1.162 posetilaca festivala, tokom njegovog trajanja. Anketirani su isključivo oni koji su ulaznicu kupili, dok su učesnici, radnici, predstavnici medija, sponzora i drugih institucija izuzeti iz istraživanja.

Da podsetimo, pre tačno godinu dana regionalni mediji pisali su da bi Srbija mogla da ostane bez svetski poznatog novosadskog Exit festivala, i da bi on mogao da se preseli u neku od susednih zemalja, na šta su organizatori festivala za Biznis.rs rekli da su slične ponude do sada kategorički odbijali.

„Poznata je činjenica da smo tokom godina dobijali puno ponuda da se Exit preseli iz Novog Sada i Srbije u drugu državu, jer gotovo svaka zemlja na svetu želi da u svojoj turističkoj ponudi ima jedan od najvećih svetskih festivala koji svake godine donosi desetine miliona evra lokalnom turizmu. Takve ponude smo do sada kategorički odbijali, jer želimo ostati i razvijati festival u našem gradu i zemlji. Nažalost, to ne zavisi samo od nas“, rekli su tada iz Exit tima za naš portal, a sam festival je i dalje ostao u svom matičnom gradu.

U februaru ove godine ‘Inicijativa za život domaće muzičke scene’ ukazala je da je usled pandemije korona virusa jedna od najugroženijih muzička i manifestaciona delatnost sa apsolutnim padom prihoda od gotovo 100 odsto.

„Kada govorimo o koncertima, festivalima, nastupima uživo, ima već godinu dana kako je naša delatnost postala praktično zabranjena, što je kod većine rezultiralo potpunim padom prihoda. Prema procenama Privredne komore, time je u Srbiji ugrožena egzistencija za više desetina hiljada ljudi, od kojih su mnogi dovedeni do ivice gladi, objašnjava za Biznis.rs PR i marketing menadžer Sanjin Đukić ispred pomenute Inicijative.