Godine najčešći razlog diskriminacije mladih pri zapošljavanju

Kao najčešći vid diskriminacije koji mladi ljudi u Srbiji doživljavaju pri zapošljavanju navode se godine, rečeno je na konferenciji za novinare koju je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) održala u utorak zajedno sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti. Na skupu je bilo reči o problemima sa kojima se mladi najviše susreću prilikom traženja posla i zapošljavanja.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje iz aprila ove godine od ukupnog broja nezaposlenih mladi čine jednu petinu, tačnije 115.533 mlade osobe nemaju zaposlenje. Najviše nezaposlenih mladih u Srbiji ima između 23 i 29 godina.

Predstavnici KOMS-a kažu da je neretko jedan od uslova za apliciranje za posao petogodišnje radno iskustvo, koje osobe koje tek završe fakultet sa 23-24 godine ne poseduju.

Takođe, prema njihovim rečima, plata je često srazmerna broju godina, odnosno poslodavci očekuju da mladi rade za niže naknade i neretko potpuno besplatno.

„Program moja prva plata jeste dobro zamišljen sa dobrom idejom, ali takođe pretpostavlja da broj godina ima veze sa zaradom. Firme bi trebalo da imaju stručnjake koji će pomoći mladima da se uklope u procese rada kompanije. Takođe i institucije bi trebalo da imaju neku vrstu mentorskog programa koji bi omogućio mladima koji stupaju na tržište rada da se bolje snađu. Naš predlog je i da se razvija međugeneracijski dijalog i saradnja kako bi stariji mladima preneli svoje iskustvo, i obratno bez osećaja diskriminacije u oba slučaja“, naveli su učesnici panela.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je starosna diskriminacija poslednjih godina uvek u vrhu pritužbi mladih pri zapošljavanju.

„Izveštaj o diskriminaciji mladih pri zapošljavanju bi trebalo uraditi i videti koji su tačno najveći problemi. Za sada kada je reč o diskriminaciji pri zapošljavanju mladi ulažu najmanje pritužbi. Neki iz straha, neki jer nemaju poverenja, ali često i iz neznanja pošto nisu ponekad ni svesni da je neko ponašanje poslodavca u stvari diskriminacija“, objašnjava Janković.

Mladi su ukazali i na problem malih zarada, i ocenili da pri zapošljavanju čak i kroz program „Moja prva plata“ naknade ne bi trebalo da budu manje od minimalne cene rada u Srbiji.

„Što se tiče plata pri programu „Moja prva plata“ to je afirmativna mera, mislim da bismo mogli više, mada tržište diktira mnoge stvari. Sa druge strane nakon završenog fakulteta mnogi koji se bave deficitarnim zanimanjima lako pronađu posao i nemaju problema sa niskim zaradama, međutim oni koji rade neke druge poslove gde je konkurencija veća mogu se naći u situaciji da im se na početku rada nudi manja nadoknada“, navela je poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Ona je ocenila da je osim izveštaja o diskriminaciji mladih pri zapošljavanju neophodno podići međugeneracijski dijalog i saradnju na viši nivo.

„Međugeneracijski dijalog je veoma bitan za dalje napredovanje procesa rada u kompanijama. Upravo radimo na tome da sa taj mentorski program uvede kao neophodan“, navela je Brankica Janković.

IZ KOMS-a kažu da je za sam razvoj omladinske politike kao takve veoma važan sistemski dijalog.

„Ono što je važno za KOMS je institucionalno uspostavljanje dijaloga, da bi mladi ljudi osetili da imaju podršku institucije i da postoji mogućnost za saradnju na svim nivoima“, naveli su učesnici panela.

Uključivanje žena iz marginalizovanih grupa na tržište rada

Okruglim stolom koji je održan u Zrenjaninu, otpočela je  realizacija projekta uključivanja marginalizovanih grupa žena na tržište rada kroz pružanje podrške za javno zagovaranje ovih grupa žena i njihovo ekonomsko osnaživanje.

„Realizacija projekta se odvija kroz podršku lokalnim samoupravama da pronađu najbolje mehanizme za integrisanje marginalizovanih grupa žena u lokalno tržište rada, uvidom u primere dobre prakse poslodavaca i prepoznavanjem konkretnih problema sa kojima se ove žene suočavaju“, navode iz  Udruženja poslovnih žena Srbije, koje je pokrenulo ovu inicijativu.

Iz Udruženja ocenjuju da se usled krize, izazvane korona virusom, diverzifikovala kategorija marginalizovanih grupa žena.

„Tako se pored dugoročno nezaposlenih žena, pojavila i nova ranjiva grupa žena koje su ostale bez posla tokom pandemije ili su pak kao samozaposlene ostale bez tržišta za svoje proizvode i usluge jer je usled krize prestala tržišna potreba za tim proizvodima, a one nisu imale kapaciteta da se preorijentišu. Ovoj grupi i mere državne pomoći nisu pomogle i praktično su prepuštene same sebi. Jedan broj njih se socijalno izolovao i ne prate aktuelnosti i novine u oblastima u kojima su se školovale i koje ih interesuju, što umanjuje šansu za ponovno uključivanje na tržište rada“, ističu iz Udruženja.