Grad Tbilisi ruši poznato kulturno zdanje, uprkos protestima arhitekata

Projekat koji je trebalo da simbolizuje modernizaciju Gruzije sada otvara pitanje očuvanja savremene arhitekture i adaptivne prenamene objekata.

Dva upečatljiva objekta kulturne namene u parku Rike u Tbilisiju, koja su projektovala italijanske arhitekte Masimilijano (Massimiliano Fuksas) i Dorijana Fuksas (Doriana Fuksas), mogla bi uskoro da nestanu sa panorame gruzijske prestonice.

Naime, služba za arhitekturu Gradske uprave Tbilisija odobrila je 13. jula 2026. godine zahtev za rušenje kompleksa poznatog kao Rike Tubes, uz rok da demontaža bude završena do 25. decembra 2026. godine, piše Gradnja.rs.

Autori projekta, ali i deo stručne i šire javnosti, protive se ovoj odluci i pozivaju vlasti da umesto rušenja pronađu novu namenu za jedan od najprepoznatljivijih primera savremene arhitekture u Gruziji. Dva zasebna volumena spojena u jedinstvenu celinu

Kompleks površine od 10.000 kvadratnih metara nalazi se na obali reke Kure, u okviru parka Rike, i izdvaja se svojim oblikom i materijalizacijom. Sastoji se od dva zasebna volumena mekih, zaobljenih formi, spojena u jedinstvenu celinu uz potporni zid, pri čemu svaki ima svoju funkciju – Muzički teatar i Izložbenu halu.

U severnom delu smeštena je sala Muzičkog teatra sa 566 mesta, zajedno sa foajeom, pratećim sadržajima, tehničkim prostorijama za scensku mehanizaciju i skladištima.

U Izložbenu halu ulazi se preko rampe koja posetioce vodi sa nivoa ulice, dok je sala Muzičkog teatra izdignuta iznad terena, omogućavajući posetiocima u foajeu i kafeteriji pogled na reku i panoramu grada. Poput svojevrsnog periskopa, orijentacija objekta uokviruje vizure ka reci i istorijskom jezgru Starog Tbilisija. Napušteni simbol prethodnog režima

Kulturni kompleks vremenom je postao simbol prethodnog političkog režima, što se često navodi kao jedan od razloga zbog kojih je napušten i danas predviđen za rušenje. Predstavnici vlasti javno su iskazivali negativan stav prema arhitekturi objekta, a premijer Irakli Kobahidze izjavio je u maju 2025. godine da „ova ružnoća ne priliči našem lepom glavnom gradu“.

Koncertna dvorana naručena je u okviru državnog programa urbane obnove koji je pokrenuo tadašnji predsednik Mihail Sakašvili (Mikheil Saakashvili). Cilj programa bio je izgradnja novih arhitektonskih obeležja koje bi projektovali međunarodno priznati arhitektonski biroi, kako bi se Tbilisi predstavio kao moderna metropola okrenuta Zapadu, uz privatizaciju, privlačenje stranih investicija i ubrzani razvoj infrastrukture.

Tokom godina Muzički teatar i Izložbena hala u parku Rike više puta su menjali vlasnike, bili ponuđeni na aukcijama i bili predmet različitih razvojnih planova, ali nijedan od njih nije doveo do održive nove namene objekta. Tragedija prethodila najavi rušenja

Nakon slučajne pogibije jednog tinejdžera na napuštenom kompleksu, pažnja javnosti ponovo je usmerena na objekat, nakon čega je gradonačelnik Tbilisija izjavio da će biti srušen.

Takav ishod potvrđen je krajem juna 2026. godine, kada je Služba za arhitekturu Gradske uprave Tbilisija formalno odobrila plan za rušenje koji je podneo sadašnji vlasnik, nakon što je saglasnost dao i Savet za zaštitu kulturnog nasleđa. Prema uslovima odobrenja, vlasnik je u obavezi da rušenje završi do 25. decembra 2026. godine.

Arhitekte projekta, Masimilijano i Dorijana Fuksas, javno su se usprotivili rušenju i pozvali da se za kompleks pronađe nova namena. Evo šta su naveli u saopštenju iz svog studija u Rimu:

„Razumemo viziju koja stoji iza nove razvojne strategije grada, ali istovremeno verujemo da prepoznatljiva zgrada u parku Rike može biti osmišljena iznova kroz novi program koji bi je ponovo povezao sa javnim životom i budućim razvojem Tbilisija, uz očuvanje vrednosti postojećeg ulaganja i uklapanje u novu urbanu viziju“.

Masimilijano Fuksas ističe za The Architect’s Newspaper da se u gotovo šest decenija rada njihov biro nikada nije našao u sličnoj situaciji.

„Mislim da je ovo prvi put u životu da smo suočeni sa nečim što ne možemo da kontrolišemo. Lično, ne razumem ovo. Potrošite novac da biste nešto izgradili, a zatim potrošite novac da biste to srušili?“, zaključio je arhitekta.

Podršku očuvanju kompleksa pružio je i list Georgia Today, čije je uredništvo ocenilo da bi „svoditi ove arhitektonske gestove na gomilu šuta predstavljalo građanski i kulturni neuspeh, izdaju sećanja i ambicije“, predlažući raspisivanje međunarodnog konkursa za adaptivnu prenamenu objekta.