Atina posle udesa vozova traži od Alstoma završetak postavljanja sistema bezbednosti

Grčki premijer Kirijakos Micotakis je od francuskog proizvođača železničke opreme Alstoma, odgovornog za instaliranje bezbednosnih sistema na grčkoj mreži, tražio da završi posao „što je pre moguće“, objavili su u utorak atinski mediji.

Skoro dve nedelje od čeonog sudara dva voza u kojem je poginulo 57 ljudi, među kojima i mnogo mladih, protesti gnevnih građana i železničara su skoro svakodnevni, vozovi u Grčkoj i dalje miruju, a vlada je obećala da će se saobraćaj možda nastaviti do kraja meseca, prenosi Beta.

„Premijer je već komunicirao sa izvršnim direktorom ‘Alstoma’ kako bi se posao upravljanja na daljinu završio što je pre moguće“, rekao je portparol vlade Janis Oikonomu u ponedeljak na brifingu za novinare.

Ugovori za modernizaciju sistema daljinskog upravljanja vozovima koji omogućavaju upravljanje železničkim saobraćajem pomoću kompjutera, potpisani su u više navrata pre nekoliko godina između „Alstoma“ i OSE, javnog tela odgovornog za infrastrukturu železničke mreže.

Železnička nesreća od 28. februara, najteža u Grčkoj, uglavnom je pripisana „grešci“ šefa stanice u Larisi, gradu najbližem mestu sudara. On je optužen i određen mu je pritvor. Ali nesreća je takođe otkrila „hroničnu patologiju propusta ili ravnodušnosti OSE“, priznao je Janis Oikonomu.

Eksperti, mediji i sindikalci OSE optužuju nedavne vlade, a posebno Kirijakosa Micotakisa koji je na vlasti skoro četiri godine, da su zanemarile modernizaciju železničke mreže.

Među razlozima za ovu nesreću navode se disfunkcije države oslabljene tokom finansijske krize jer su otpuštanja i smanjenje plata pogodili javni sektor u okviru drastičnih mera štednje koje su diktirali grčki kreditori.

Železnička mreža je istorijski nerazvijena u Grčkoj, obuhvata samo 2.145 km železničkih pruga, uključujući samo 600 km dvokolosečnu prugu koja povezuje Atinu i Solun, na kojoj se dogodila fatalna nesreća.

Grčka ima gustu mrežu autobuskih veza.

Što se tiče transporta tereta, samo 0,5 odsto tonaže se prevozi železničkom mrežom, uglavnom ka centralnoj Evropi, a 80 odsto se obavlja teškim kamionima.