Domaća preduzeća godišnje prerađuju 80.000 tona opasnog otpada, uglavnom električnog

Pod opasnim otpadom smatramo otpade koji imaju jednu ili više od sledećih karakteristika – eksplozivnost, zapaljivost, toksičnost, infektivnost. Opasni su i otpadi koji u kontaktu sa vazduhom oslobađaju zapaljive ili opasne gasove, u vodi otrovne supstance, sadrže toksične materije sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ekotoksične karakteristike.

Ekspert za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov kaže u razgovoru za Biznis.rs da je opasan otpad prisutan u gotovo u svim delatnostima, od poljoprivrede preko medicine i industrije, do rudarstva.

“Čine ga različite hemikalije, praškaste materije, otpadna ulja i maziva, baze i kiseline, ostaci od boja, lekova, premaza, farmaceutskih preparata, ali i zauljene krpe, železnički pragovi, akumulatori i baterije, kao i sva prazna ambalaža koja je bila u kontaktu sa opasnim supstancama. U domaćinstvu su to obično boce od hemikalija, rasvetna tela, baterije, električni i elektronski uređaji, koji mogu da sadrže opasne supstance poput freona, neona, žive”, objašnjava Cvejanov.

Prema podacima Agencije za životnu sredinu, godišnje se na teritoriji Srbije proizvede oko 80.000 tona industrijskog opasnog otpada, ne računajući rudarski otpad koji je pod ingerencijama Ministarstva energetike i rudarstva.

Podaci o ovom otpadu mogu se pronaći samo u godišnjim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku, a pokazuju da se svake godine proizvede i u životnu sredinu odloži čak 15 miliona tona opasnog otpada iz sektora rudarenja. Međutim, ne postoje javno objavljeni podaci o uticaju ovog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

“Najdrastičniji zabeležen primer štetnog uticaja opasnog rudarskog otpada na zdravlje ljudi je slučaj olova u krvi dece iz sela Zajača poteklog iz rudnika antimona, odnosno jalovišta koje se nalazilo pored samog sela i na koje je otpad godinama odlagan bez adekvatne zaštite”, ističe naša sagovornica.

Da nije sve crno pokazuje podatak da se zahvaljujući domaćoj industriji u Srbiji preradi oko 80.000 tona opasnog otpada, i to uglavnom električnog i elektronskog otpada i akumulatora. Deponovano je, prema zvaničnim podacima, oko 8.000 tona, ali ne treba zaboraviti da opasan otpad iz domaćinstva i privrede još uvek završava u mešanom komunalnom otpadu i odlaže se na deponije i u životnu sredinu.

Izvoz otpada državu košta milione evra

Uvoz opasnog otpada je generalno zabranjen, a izuzetke čine otpadni akumulatori koji se mogu bezbedno prerađivati u postrojenjima u Srbiji.

Oko 16.000 tona opasnog otpada izvezeno je u 2022. godini na tretman uglavnom u austrijska i nemačka postrojenja, koja kolokvijalno zovemo „spalionice“. To svake godine košta domaću privredu milione evra, jer je transport i tretman opasnog otpada neophodno platiti. Takođe, visoki troškovi izvoza u Zapadnu Evropu prouzrokuju više ilegalnih odlaganja opasnog otpada u životnu sredinu, pa se zavisnost od inostranih postrojenja za tretman opasnog otpada za Republiku Srbiju na duge staze nikako ne isplati.

U Srbiji još uvek nema postrojenja za tretman opasnog otpada

Iako je još početom prošle decenije Evropska unija obezbedila donatorska sredstva za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada, Republika Srbija nije uspela ovakav projekat ni da započne, a kamoli da ga sprovede u praksi.

“Razlog za to je otpor građana na svakoj lokaciji koja je tokom godina uzeta u razmatranje. Fenomen „Ne u mom dvorištu“ uvek prati izgradnju postrojenja za otpad, bilo da su u pitanju skladišta, deponije, fabrike za reciklažu, energetska postrojenja… Tako i u ovom slučaju strah i zabrinutost, nepoverenje u tehnologije i kontrolu, stopirali su rešenje koje bi trajno omogućilo bezbedan tretman i iskorišćenje industrijskog otpada u Srbiji”, objašnjava Cvejanov.

Ona dodaje da je rešenje ipak na vidiku, zahvaljujući inicijativi iz privrede.

“Od 2019. godine Elixir grupa radi na razvoju projekta energane na opasan i neopasan otpad u okviru svoje strategije dekarbonizacije industrijsko-hemijskog parka u Prahovu. Interesantno je da je upravo industrija hemijskih proizvoda u Prahovu najveći primer industrijske simbioze i primene cirkularne ekonomije na prostoru SFRJ, i to iz vremena planske ekonomije i druga Tita. Nastala je 60-tih godina kako bi se rešio tretman sumporne kiseline iz Rudarsko-topioničkog basena Bor, koja nastaje kao nus proizvod ekstrakcije ruda. Iako je dosta kasnije ova vrsta domaćinskog postupanja sa otpadom nazvana „cirkularna ekonomija“ koncept se nije mnogo izmenio – svaki otpad iz jedne industrije koji može da se bezbedno upotrebi u drugoj za dobijanje novih proizvoda, na taj način treba i zbrinuti. Kada to nije moguće sledeća alternativa je iskoristiti ga za dobijanje energije, a odlaganje na deponiju treba da bude samo u izuzetnom slučaju”, navodi naša sagovornica.

Opasan otpad se može odložiti samo na dve deponije u Srbiji koje za to imaju dozvolu, i to u posebne zaštićene kasete.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, delatnošću tretmana i odlaganja opasnog otpada u Srbiji bavi se 21 preduzeće.

Najuspešnija firma je Set Reciklaža iz Beograda.

Ovo privatno preduzeće se bavi reciklažom otpada od elektronskih i električnih uređaja i prvo je u našoj zemlji kome je Ministarstvo životne sredine izdalo dozvolu za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman ee otpada.

Preduzeća koja se bave tretmanom i odlaganjem opasnog otpada
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja
SET RECIKLAŽA DOO BEOGRAD	829.501.000	209.737.000
REMONDIS Medison doo	501.170.000	306.367.000
Ekotane d.o.o.	47.480.000	2.940.000
AVECO DOO	28.369.000	446.000
ELIAS ECO DOO	2.874.000	-9.506.000
VOLK SERB d.o.o. Beograd	2.541.000	1.979.000
PET BYE	2.317.000	55.000
REMEO doo Beograd	2.000.000	300.000
AGROMEDICAL DOO NOVI SAD	0	0
EKO-21 DOO ZRENJANIN	0	-573.000
MARLO GREEN doo	0	-2.515.000
ECO FINNEK DOO BEOGRAD	0	-104.000
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Uspešnost poslovanja potvrđuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall, jer se prema dobiti ovo preduzeće od 2020. godine kretalo prema vrhu liste. U 2021. godini dobit je iznosila nepunih 410 miliona dinara (409.965.000), dok je u 2022. poslovni rezultat za Set Reciklažu bio 209.737.000 dinara što ju je i postavilo na prvo mesto liste najuspešnijih u svojoj delatnosti.

Na drugom mestu prema dobiti je kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina koja se bavi zbrinjavanjem otpada nastalog u zdravstvenim i veterinarskim sektorima.

Poslovni rezultat ovog preduzeća je godinama stabilan – u 2021. iznosio je 350.361.000 dinara, dok je u 2022. bio 306.367.000 dinara.

Još jedna firma koja čuva ekološku sredinu Srbije je Ekotane, takođe iz Beograda, koja se delatnošću odlaganja i tretmana opasnog otpada bavi više od 30 godina.

Kao i prethodne firme na listi, i Ekotane posluje uspešno. Dobit je u 2021. godini iznosila 866.000 dinara, a u 2022. – 2.940.000 dinara.

Međutim, pored ovih legalnih načina zbrinjavanja otpada u Srbiji, postoje i oni nelegalni i štetni za životnu sredinu i zdravlje ljudi.

“To su situacije poput loženja otpadnog ulja u domaćinstvima, korišćenja otpadnih pragova za izradu baštenskog mobilijara, ponovne upotrebe metalnih ili plastičnih burića u kojima su bile opasne materije, ilegalnog zakopavanja ili bacanja u životnu sredinu. To pokazuje da su, osim razvoja domaće industrije otpada, neophodni unapređenje inspekcijske kontrole i edukacija građana, kako bi opasnim otpadom u Srbiji upravljali na bezbedan način”, zaključuje ekspert za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov.