Šta će izdavanje dozvola za korišćenje 5G mreže značiti u praksi?

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavilo je u ponedeljak da je pokrenut postupak javnog nadmetanja za izdavanje najviše tri pojedinačne dozvole za korišćenje 5G mreže.

„To u praksi znači da će postojeći, a eventualno i neki novi, telekom operatori imati mogućnost da u skladu sa važećim propisima i regulatornim okvirom pokrenu gradnju i odmah posle toga i unapređenje kvaliteta postojećih, ali i puštanje novih usluga, koje su u ekskluzivnoj vezi sa petom generacijom mobilnih mreža“, kaže u razgovoru za Biznis.rs Aleksandar Mastilović, međunarodni stručnjak za telekomunikacije i pametne tehnologije i konsultant Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije.

Peta generacija je važna jer je to prva tehnološka generacija mobilne telefonije koja nije isključivo, a možda čak ni primarno, usmerena na pružanje konvencionalnih javnih mobilnih telekomunikacijskih usluga prema korisnicima.

„Znači, nije u fokusu pristup internetu, nije u fokusu govor”, navodi naš sagovornik i dodaje da nam peta generacija mobilne telefonije omogućava instalaciju i puštanje u rad masovnih senzorskih mreža, koje otvaraju mogućnost za neke naprednije aplikacije koje ispred sebe imaju prefiks „pametno“.

“Da li će to biti pametni gradovi, pametne fabrike ili podrška samovozećim automobilima – sve ono što nam danas zvuči kao naučna fantastika trebalo bi, zahvaljući toj novoj modernoj infrastrukturi mobilne mreže, da omogući Srbiji jedan vrlo maštovit i kreativan razvoj tržišta i neke nove usluge koje do sada nismo imali”, napominje Mastilović.

S obzirom na samu arhitekturu i način kako funkcioniše mreža pete generacije, on smata da bi posao u osnovnoj verziji trebalo da bude gotov do juna sledeće godine. Ističe da se radi o mnogo većem poslu nego kod prethodnih mreža.

“Peta generacija mobilnih mreža ima mogućnost instalacije takozvanih mikroćelija koje podsećaju na Wi-Fi rutere koje imamo kod kuće. Oni se postavljaju mnogo češće, možda na svakih sto metara. Mikro ćelije omogućavaju značajno veće pristupne brzine, ekvivalentno optičkoj infrastrukturi. Kod samog planiranja pokrivanja i kapaciteta postoje određeni stručni zahtevi, a prvenstveno da nema značajnih fizičkih prepreka signalu na izrazito visokim frekvencijama, jer znamo da smo u urbanim zonama ‘ispresecani‘ zgradama. Instalacija mikro ćelija će sigurno trajati godinama”, navodi Aleksandar Mastilović.

Kada je reč o glavnim makro baznim stanicama, one bi mogle biti zamenjene u nekom razumnom roku.

“Mislim da će čitava dinamika tog projekta biti usmerena i poravnata sa izložbom EXPO 2027. Tada je cilj da se Srbija pokaže u najbolje mogućem svetlu i da 5G mreža bude u funkciji u punom kapacitetu, posebno na teritoriji grada Beograda”, navodi naš sagovornik.

Izdate pojedinačne dozvole važiće do 5. marta 2047. godine, bez mogućnosti produženja. Kako kaže Mastilović, one se i generalno daju na dosta dugačak period.

S obzirom na to da će se šesta generacija pojaviti mnogo pre isteka dozvola, one će obezbediti kontinuitet u pružanju usluga, bez narušavanja zakonskog regulatornog okvira.

“Ono što je danas praksa regulatora jeste da idu na takozvanu generalnu autorizaciju, a to znači da se autorizuje namenski elektromagnetni spektar za potrebe pružanja javnih mobilnih telekomunikacijskih usluga, ne licenciraju se više samo generacije i konkretne tehnologije. Možda će ta dozvola za 5G ustvari u jednom trenutku postati generalna dozvola za određene radiofrekventne spektre, a da li će Telekom i kada prelaziti sa 4G na 5G, sa 5G na 6G i tako dalje, to će biti više njegova komercijalna poslovna odluka nego što će regulator vršiti pritisak u tom pravcu”, zaključuje Aleksandar Mastilović.

Podsetimo, Pravilnik koji reguliše minimalne uslove za izdavanje dozvola za 5G stupio je na snagu 24. maja.