Na posao čeka skoro 200.000 starijih radnika

Među poslodavcima vlada uverenje da su stariji radnici manje sposobni da se prilagode usvajanju novih znanja i veština, što je jedan od razloga da u Srbiji ima oko 200.000 građana starijih od 50 godina koji su bez posla.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u maju je na birou rada bilo 194.260 radnika starijih od 50 godina.

Iako država daje posebne podsticaje za njihovo zapošljavanje, poslednju reč ipak imaju poslodavci. Mogu da biraju između radnika do 30 godina, kvalifikovanog i polukvalifikovanog, onih koji su registrovani kao tehnološki višak ili onih koji su stariji od 50 godina, jer su to najugroženije kategorije na tržištu rada.

Predstavnica Udruženja građana „Snaga prijateljstva – Amiti”, Nada Satarić podseća da sami poslodavci imaju predrasude da su najefikasniji radnici od 30 do 45 godina starosti.

“Između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti oni bi u 68 odsto slučajeva odabrali osobu mlađu od 45. Zato je među ženama od 45 godina, koje su inače najugroženija grupa na tržištu rada, najveći broj dugoročno nezaposlenih. Razočarenje, obeshrabrenje, gubitak nade i mnogobrojni neuspeli pokušaji da nađu posao dovode ih do odustajanja od daljeg traženja posla. Aktivno pokušava da pronađe zaposlenje tek 55.000 njih”, objašnjava Satarić.

Kao preporuku poslodavcima ona izdvaja veće ulaganje u obuke i razvoj veština kod zaposlenih.

“Na takve obuke ne treba da se upućuju samo mlađi i obrazovaniji, već svi zaposleni, jer vlada uverenje da su stariji radnici manje voljni ili čak sposobni da se prilagode novom okruženju, brzim promenama i usvajanju novih znanja i veština. To nije tačno, a umesto da njihovo iskustvo bude prednost, njihov staž ih ipak uglavnom čini manje poželjnim radnicima. U Srbiji danas 43 odsto zaposlenih pripada ranjivim starosnim grupama”, ističe Satarić.

Sociolozi podsećaju da među poslodavcima vlada mišljenje da stariji sporije uče, da im je potrebno više vremena za trening, da su skloniji urušenom zdravlju i da će odsustvovati s posla na trošak poslodavca.

“Većina poslodavaca ima veći interes da zaposli starijeg i iskusnijeg, pa mi nije jasno kako je toliki broj njih na birou rada. Ipak, ja kada sam pre desetak godina bio u situaciji da zaposlim bravara, na razgovor su mi došla dva starija radnika, pa sam uzeo obojicu. Da je jedan od njih bio, recimo, mlad i tada bih pre izabrao starijeg”, kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković.

On priznaje da poslodavce zapravo ne interesuje da li je kandidat za posao mlađi ili stariji, nego da li će moći da ostvari produktivnost.

“U nekim poslovima gde se traži stručnost, ta produktivnost je neuporedivo bolja kod onih s većim iskustvom. S druge strane, za pojedine poslove gde se traži fizička snaga stariji ne mogu da konkurišu iako imaju radne navike i znanja koja su stekli tokom rada. Postoje i situacije da su mladima koji nemaju iskustva poslodavci često nezadovoljni”, zaključuje Atanacković, piše Politika.