Putnici bi trebalo da obrate pažnju, sve češće online prevare

Nakon prošlogodišnjeg zatvaranja zbog pandemije korona virusa ljudi su se uželeli putovanja, egzotične destinacije ponovo su popularne, pa su ove sezone turisti masovno u potrazi za dobrim i jeftinim ponudama za odmor.

Pandemija je značajno povećala broj online transakcija, a nove okolnosti uticale su na to da prevaranti iskoriste euforiju i osmisle šeme prevara u vezi sa putovanjima. Svesni da veliki broj ljudi traga za povoljnim ponudama za putovanja, oni koriste svaki alat koji im je na raspolaganju, kako bi doprli do svesti potrošača koji traže najniže cene avionskih letova, hotela, paket aranžmana ili usluga iznajmljivanja automobila.

“Putnici treba da izbegavaju sve šeme gde misle da mogu da uštede ogroman novac jer je nerealno niska cena prvi nagoveštaj prevare. Savet je da ne misle da će tako uštedeti jer na kraju uglavnom ostanu i bez toga što su platili, pa je jedino rešenje da idu samo preko proverenih i registrovanih firmi, a tu pre svega mislim na agencije i proverene sajtove za rezervacije“, kaže za Biznis.rs potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.  

Kako objašnjava naš sagovornik, tezu koliko je važno ići preko poznatih i proverenih sajtova potvrđuje i slučaj koji se dogodio preko Booking.com gde je došlo do greške oglašivača, ali kada je ona ustanovljena ljudima je istog trenutka novac vraćen. 

“Putnici mogu da rezervišu smeštaj koji je kao iz bajke za 50 odsto nižu cenu nego u realnim okolnostima, ali je gotovo nemoguće da postoji samo jedna takva ponuda. Zato apelujemo na ljude da dobro provere i ne misle samo na uštedu jer prevaranti promene nalog, uzmu novac i nestanu”, ističe Nikolić.

Zbog toga je, dodaje, direktan kontakt preko proverenih sajtova sa agencijama, pružaocima smeštaja i subagentima za rezervacije u ovom slučaju jedino rešenje. “Sve drugo je upitno i može se vratiti kao bumerang”, smatra on.

Koje trikove koriste prevaranti

Kako bi zaštitila potrošače, kompanija Visa, koja je jedan od lidera u digitalnim plaćanjima, ukazuje da je i pored svih sistema zaštite oprez na individualnom nivou takođe važan jer su prevaranti osmislili mnoge načine prevare – od socijalnog inženjeringa do fišinga.

Socijalni inženjering je kada prevaranti ubede korisnika da im da lične podatke ili podatke o platnoj kartici. Jedan od načina je kada se neko preko telefona pretvara da je iz turističke agencije koja nudi primamljiv paket aranžman za godišnji odmor, a potom zatraži bankovne podatke za uplatu depozita. Nakon toga nestaje i ne može se ponovo kontaktirati. Ovakvim ponudama ljudi se mogu namamiti i na druge načine – koristeći mejlove, sms poruke, poruke na WhatsApp-u, ili oglašavanjem ponude na veb-sajtu.

Na internetu se mogu naći i lažne turističke agencije, veb-sajtovi nepostojećeg avio-prevoznika ili ono što je još popularnije – stranice povezane sa društvenim mrežama, koje izgledaju potpuno autentično i nude neverovatne ponude.

“Međutim, ako pažljivije pogledate URL, odnosno adresu veb sajta, ali i njegovu sadržinu, možete primetiti da je lažan. Na primer, URL će imati dodatna ili različita slova i simbole, a veb-sajt može da ima gramatičke greške ili ograničene funkcije”, upozoravaju u ovoj kompaniji.

Fišing napadi podrazumevaju da se prevaranti predstavljaju kao zaposleni u finansijskim institucijama ili kao trgovci, kako bi dobili lične podatke putem mejla ili veb sajtova.

“Mogu vam slati mejl sa logotipom vaše banke ili turističke agencije, prilažući vam link sa napomenom da kliknete ‘što je pre moguće’, kako biste osvojili veliki popust na avionske karte ili paket aranžman. Kada kliknete na link, on će vas odvesti na lažan veb-sajt, a sve vaše uplate ići će direktno prevarantima. Od početka pandemije broj fišing napada u Srbiji povećan je za oko 70 odsto”, ukazuje Visa.

Na koji način se zaštititi

Ono što je važno za sve one koji preferiraju online plaćanja je da u ovakvim situacijama nikad ni sa kim ne dele broj računa, trocifreni sigurnosni kod (CVV2) na poleđini kartice ili jednokratnu lozinku.

“Znajte da finansijske institucije i provereni trgovci nikada neće tražiti da otkrivate svoje osetljive podatke preko telefona ili u tekstovima poruka. URL bezbednih sajtova počinje sa „https: //“, a ispred linka nalazi se ikonica katanca, pa je potrebno da to proverite pre nego što izvršite uplatu. Ako vam stigne mejl sa odličnom vremenski ograničenom ponudom, uverite se da je ona realna, tako što ćete da uporedite logotip sa onim sa sajta firme ili banke”, navode u ovoj kompaniji i dodaju da čak i mutna fotografija niske rezolucije može biti znak prevare.

“Ako je elektronska pošta lošeg kvaliteta, velika je verovatnoća da je u pitanju prevara, a ne stvarna ponuda banke ili turističke agencije. Ne klikćite na linkove i ne preuzimajte datoteke iz mejlova, ako posumnjate da nude nešto previše dobro da bi bilo istinito. U tom slučaju možete da proverite na veb-sajtu finansijske institucije ili turističke agencije, od kojih ste navodno dobili mejl, da li zaista imaju takve ponude”.