Skoro 60 odsto mladih u Srbiji nema nikakva primanja

Podaci „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji“ koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pokazuju da čak 58,4 odsto njih uopšte ne zarađuje, 22 procenta ima zaradu manju od prosečne, dok 18 odsto mladih radnika dobija platu veću od proseka.

Iz KOMS-a za naš portal kažu da ovaj izveštaj sadrži podatke na osnovu upitnika koje je popunilo 52 procenta mladih žena i 48 odsto mladih muškaraca.

„S obzirom na to da plata predstavlja najvažniji faktor, bitno je i videti koliku platu mladi smatraju dovoljnom za pristojan život u Srbiji. Prema analizama, skoro polovina mladih smatra da je plata od 50.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život. S druge strane, skoro 30 odsto mladih smatra da je za pristojan život neophodna plata od 100.000 ili 150.000 dinara. Prosečna plata za mart 2021. u Srbiji, međutim, iznosila je 65.289 dinara, Ostaje da razmislimo da li su zaista mladi radnici u većini ti koji su plaćeni tako da je njihova prosečna zarada veća od minimalca“, objašnjavaju iz Krovne organizacije mladih Srbije.

Niske zarade ili odsustvo prihoda utiču na kasno osamostaljivanje mladih od roditelja – što direktno utiče na kvalitet života mladih ljudi u Srbiji.

Više od jedne petine ukupno nezaposlenih u Republici Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, mladih koji su nezaposleni u aprilu 2021. godine bilo je 115.533, što je ukupno 21,04 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

„U skladu sa ovim podacima, ako pogledamo podatke dve godine unazad, moramo povezano navesti i to da je stopa neaktivnosti mladih iznosila 53 procenta u 2019. godini. Ovako visoka stopa neaktivnosti može se u određenoj meri objasniti školovanjem, jer su mladi u Republici Srbiji koji su u procesu obrazovanja manje prisutni na tržištu rada u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja EU gde je stopa neaktivnosti od 28 do 43,4 procenta“, navode iz KOMS.

Takođe, prema evropskim standardima učešće mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji je izuzetno nisko. Jedna petina nezaposlenih mladih u Srbiji ne radi duže od dve godine.

„Poražavajuća je činjenica da mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje. I ovi pokazatelji su takođe jedan od problema sa kojima se mladi susreću prilikom sagledavanja šansi za zaposlenje“, naglašavaju iz KOMS-a.

Čak četvrtina mladih u Srbiji planira da se iseli, ali nisu još u procesu planiranja, dok skoro dve petine njih ne planira trenutno, ali ne otpisuje tu mogućnost. A kada odgovaraju na pitanje zašto je tako, mladi u više od polovine slučajeva odgovaraju – zbog dostojanstvenijeg života i višeg standarda, a jedan od faktora koji doprinosi višem standardu i dostojanstvenijem životu svakako je zaposlenje.

„Sa druge strane, moramo istaći da je polovina zaposlenih mladih danas uglavnom zadovoljna svojim poslom, a zajedno sa onima koji su veoma zadovoljni oni čine ubedljivu većinu od 72,5 odsto. Zadovoljstvo poslom predstavlja jedan od ohrabrujućih indikatora kada je reč o položaju mladih na tržištu rada“, ističu iz KOMS-a.

Nalazi iz kvantitativnog istraživanja, čiji su podaci navedeni u „Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji“ u 2021. godini pokazuju nam da su zaposleni mladi dominantno zadovoljni svojim poslom (sa značajnom razlikom između mladih iz Beograda i Vojvodine i ostatka Srbije).

Takođe, prema rečima naših sagovornika postoje ohrabrujući indikatori kada je reč o zapošljavanju mladih. Pokazatelji tržišta rada za mlade popravljaju se iz godine u godinu, ali podaci bi i dalje trebalo da utiču na kreatore politika i donosioce odluka da snažnije podstaknu zapošljavanje i samozapošljavanje mladih kroz različite mere.

„Na primer, program „Moja prva plata“ jeste pozitivan korak ka uvođenju mladih na tržište rada i ima niz pozitivnih efekata. Program je imao za cilj da osposobi 10.000 mladih (do 30 godina) sa srednjim i visokim obrazovanjem za samostalan rad, a bez radnog iskustva i koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, preporučuje se da se nastavi sa realizacijom programa „Moja prva plata“, ali ne bi trebalo smanjivati  broj korisnika i trebalo bi uvećati sredstva za naknadu za mlade“, ocenjuju iz Krovne organizacije mladih Srbije.

Ipak, naši sagovornici objašnjavaju da se problemi sa kojima se mladi suočavaju prilikom traženja posla mogu preduprediti bar za korak, ukoliko sistem na nacionalnom nivou ne bi dopuštao da za dobijanje posla najvažnija budu lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji. Potrebno je takođe i regulisati ugovore o radnim praksama kako bi se prevazišao tranzit iz sveta obrazovanja u svet rada i posredno rešili problemi.

„Još jedna preporuka koja dovodi do lakšeg pronalaženja posla za mlade je i kreiranje ravnomernog regionalnog razvoja kako bi se mladi podstakli da ostaju u svojim sredinama. Tako se mogu stvoriti mogućnosti za samozapošljavanje, stručno usavršavanje, plaćene prakse, prekvalifikacije i dokvalifikacije. Agencije, oglasi za posao, omladinske zadruge jesu resursi, ali ono na šta podaci KOMS-ovih publikacija ukazuju su, pre svega, institucionalna podrška i mere na državnom nivou koje treba donositi, kreirati i implementirati kako bi mladi lakše dolazili do posla“, zaključuju iz Krovne organizacije mladih Srbije.