Najveći rizik od siromaštva u Srbiji imaju mlađi od 18 godina

U 2020. godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji smanjena je u odnosu na prethodnu godinu za 1,5 procentnih poena i iznosi 21,7 odsto. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 29,8 odsto, i u odnosu na 2019. godinu niža je za 1,9 procentnih poena, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Biznis.rs kaže da je pad stope siromaštva očekivan.

“Porastom minimalne cene rada, padom nezaposlenosti, rastom iseljavanja ljudi koji su bili u finansijskim problemima, većim izdvajanjima iz budžeta za socijalno ugrožene, svim tim merama moglo se doći do smanjenja siromaštva. Bez obzira na poskupljenja i inflaciju, po parametrima po kojima se računa granica siromaštva ne iznenađuje da je došlo do pada”, ocenjuje Stevanović.

Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već procenat lica koja imaju ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2020. iznosio 22.000 dinara u proseku mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 39.600 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 46.200 dinara.

“Prema ovim podacima, parametri po kojima se meri prag rizika od siromaštva pokazuju da je za dvočlanu porodicu skoro dovoljno da žive od jednog minimalca. Ako se tako i dalje bude posmatralo, stopa siromaštva će svakako padati i u budućnosti”, kaže naš sagovornik.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Stavke materijalne uskraćenosti su nemogućnost domaćinstva da sebi priušti adekvatno zagrevanje stana kao i :

• Mašinu za pranje veša

• Automobil

• Nemogućnost domaćinstva da svim članovima priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje

• Da podmiri neočekivani trošak u iznosu od 16.600 dinara, koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva

• Da sebi priušti telefon i televizor u boji

• Nemogućnost domaćinstva da sebi priušti meso ili ribu u obroku

• Kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stambeni ili potrošački kredit ili računa za komunalne usluge, za stan u kojem domaćinstvo živi

Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 24,2 odsto, kao i lica starosti od 18 do 24 godina – 23,6 procenata. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 19,6 odsto.

Aleksandar Stevanović navodi da su najugroženija poljoprivredna domaćinstva.

“Staračka domaćinstva na selima žive u izrazito lošim uslovima. Malo im se situacija poboljšala subvencijama koje je država davala, ali su to i dalje najugroženije kategorije kada je reč o siromaštvu. Tako će biti i narednih 10-15 godina”, kaže Aleksandar Stevanović.

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe sa troje ili više izdržavane dece – 37,2 procenta, zatim jednočlana domaćinstva gde je lice mlađe od 65 godina – 37,1 odsto. Domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba imaju najnižu stopu rizika od siromaštva – 15,1 procenata.

Naš sagovornik kaže da je takođe očekivano da porodice sa više izdržavane dece imaju najveći rizik od siromaštva i da taj problem treba pre svega rešavati inkluzijom i edukacijom.

Povodom svetskog dana siromaštva koji se obeležava 17. oktobra RZS je objavio i sledeće podatke – u zavisnosti od statusa i aktivnosti, za lica stara 18 i više godina najizloženija riziku od siromaštva bila su nezaposlena lica – 46,7 odsto, dok je najniža stopa rizika od siromaštva za lica zaposlena kod poslodavca – 6,2 procenta. Za samozaposlena lica ova stopa iznosila je 18,8 odsto, a za penzionere 19,4 procenta.