Bolja finansijska pismenost, više profita

Iako razjašnjenje osnovnih finansijskih pojmova možete lako pronaći, u praksi se dešava da nam određeni finansijski termini nisu uvek dovoljno poznati.

Znate li koje rizike nosi uzimanje stambenog kredita u evrima, sa promenljvom kamatnom stopom? Da li znate kako funkcioniše štednja po viđenju i oročena štednja, složena kamata, dobrovoljni penzijski fondovi, osiguranje života, investiranje?

Finansijska savetnica Karolina Herbut kaže za Biznis.rs da je pravo pitanje na koje treba dati odgovor zapravo – šta danas predstavljaju osnovni finansijski pojmovi?

“Mnogi ne znaju razliku između bruto i neto plate, a danas bi trebalo da imamo i znanja o preduzetništvu, možda i o trgovanju na berzi, kriptovalutama. Koje poreze treba da platimo ako ostvarujemo prihode? Kako da prepoznamo potencijalne novčane prevare? Znaju li građani da se nasleđuje i dug, a ne samo imovina?”, naglašava Herbut.

Naša sagovornica smatra da bi svaki pojedinac trebalo da se zapita i istraži koliko je sam upoznat sa različitim finansijskim proizvodima.

“Realna slika može da se dobije samo ako se radi sveobuhvatno istraživanje na dovoljnom uzorku građana (odraslih i dece) na tu temu. Ono što je sigurno je da finansijska pismenost pored razumevanja i znanja o finansijskim uslugama podrazumeva i spremnost i motivaciju da se primeni to znanje. Kao u svim sferama, tako i u finansijama nije izazov samo nedostatak primene i eventualno neznanje, već i to što mislimo da znamo, ali nije (potpuno) tačno ono što znamo”, navodi finansijska savetnica.

Većina finansijskih stručnjaka kada je reč o finansijskoj pismenosti pominju četiri ključna pitanja:

1)Kako novac funkcioniše?

2) Kako da zaradim?

3) Kako da uštedim?

4) Gde da uložim?

Tokom 2018. godine se na PISA testiranju pojavila i tema finansijske pismenosti.

Prema rezultatima iz finansijske pismenosti, učenici iz Srbije zaostaju za 60 poena od međunarodnog (OECD) proseka. U Srbiji manji broj učenika ima bankovni račun, platnu karticu, manje njih je kupovalo online i plaćalo mobilnim nego njihovi vršnjaci po OECD proseku.

Ovakav rezultat, prema rečima naše sagovornice, ne bi trebalo da nas iznenađuje, ako imamo u vidu da finansijska pismenost nije deo osnovnog obrazovanja, a deca i mladi većinu informacija „crpe“ od svojih roditelja i drugih odraslih u svom okruženju.

Građani često za neke osnovne stvari koje se tiču novca kao što je raspolaganje kućnim budžetom traže dodatnu pomoć. Takođe, finansijski savetnici su često u prilici da objašnjavaju načine štednje, ulaganja i načine finansiranja u započinjanju biznisa.

“Teme zbog kojih mnogi zakazuju konsultacije „jedan na jedan“ ili upisuju moj online kurs o ličnim finansijama su: kako bolje raspolagati svojim novcem, kako stvoriti ušteđevinu i kako preuzeti kontrolu nad svojim finansijama. Mogućnosti investiranja i štednje i pokretanja sopstvenog biznisa takođe zanima mnoge”, kaže Herbut.

Kako isti pojmovi od pre 20-30 godina u vezi sa finansijama uglavnom više ne važe, građanima je potrebna konstantna edukacija o novcu.

“Postoji i postojaće potreba za dodatnom edukacijom i podrškom građana kako se sve više mogućnosti i novih finansijskih usluga javlja. Dobra vest je da ima i mnogo besplatnih resursa ako želite da radite na svojoj edukaciji, a imate i kome da se obratite za edukaciju, savet ili podršku ako vam je potrebna. Kada krenete da se edukujete o finansijama, videćete da to uopšte nije toliko komplikovana materija, samo je važno da nađete izvore i mentore koji vama prijaju i koji objašnjavaju na način koji vama leži. I ne odustajte dok ne naiđete na takve učitelje, mentore, savetnike koji će vam pomoći da sa finansijama budete ‘na ti’”, zaključuje finansijska savetnica Karolina Herbut.