Srpske kompanije moraju da traže alternative za istočnoevropska tržišta

Iako su predstavnici institucija i poslovnih udruženja, poput Privredne komore Srbije (PKS), u više navrata isticali značaj i neophodnost da se pomogne srpskim kompanijama koje posluju ili izvoze na tržišta Rusije i Ukrajine, pitanje njihovog daljeg rada u ovim zemljama svakim danom postaje sve neizvesnije.

Naime, u nedostatku prognoza o skorijem epilogu rusko-ukrajinske krize, vidljive su posledice u obliku sve većeg rasta cena na globalnom nivou, problemima sa snabdevanjem, neizvesnosti oko hrane i energenata… Na ove izazove nisu imune ni srpske kompanije čije je poslovanje u vezi sa ovim delom geopolitičke i ekonomske mape sveta.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednik ITM sistema Toplica Spasojević, uticaj sukoba na istoku Evrope na održivost i poslovanje naših kompanija je ogroman, te pred domaćim firmama stoje brojni izazovi.

„Sa Ukrajinom je gotovo nemoguće raditi, dok sa Rusijom još uvek može – uz velike teškoće“, navodi Spasojević.

Jedan od najvećih problema, kada je reč o Rusiji, jeste isključivanje banaka iz SWIFT sistema, pa naš sagovornik podseća da firme desetak dana nisu mogle da naplaćuju svoja potraživanja. Umesto toga, otvarale su račune u drugim bankama koje, kako je rekao, tehnički nisu osposobljene da prime toliki broj klijenata. Nakon priče o SWIFT-u usledio je problem sa transportnom rutom preko Ukrajine, te su trase morale da idu preko Poljske i Belorusije što, prema rečima Spasojevića, dodatno komplikuje stvar.

Takođe, još jedan od problema su rigoroznije provere robe i razloga zbog kojih se prevozi.

„Čak su i neki carinici odbijali da propuste kamione koji voze robu iz Srbije u Rusiju“, podseća on.

Na pitanje da li je ovakva reakcija ukrajinskih carinika eventualno posledica odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, Spasojević kaže da bi to mogao da bude jedan od razloga, ali da tamošnje službe svakako imaju svoju agendu kada je reč o transportu i da se radi o čisto tehničkoj strani obavljanja posla.

Druga strana, suštinska, jeste to da li postoji tražnja, odnosno da li ima novca i želje da se kupi roba, navodi naš sagovornik. Naročito ako se ima u vidu da je na početku rata rublja pala za 20 do 30 odsto, te je većina uvoznih proizvoda, zbog poskupljenja inputa i rasta finalnih cena, postala upitna.

„Ljudi su se u tom momentu povukli iz kupovine, očekujući teška vremena, suzdržavali su se“, kaže Spasojević.

Ipak, on dodaje da se odnos između rublje, dolara i evra sada malo stabilizovao, a uz to podseća i na najavu da će se gas prodavati za rublje, što je pomoglo da se vrati tržište, te se na srednji rok ne očekuje nastavak problema sa tražnjom. Ipak, ni to nije garant da će sve biti u redu.

„Ekonomske mere u vidu blokade računa i sredstava koje Narodna banka Rusije ima u zapadnim bankama će uticati na njihovo, ali i na naše poslovanje“, upozorava on.

Naš sagovornik podseća i da Rusi već desetak godina rade na supstituciji uvoza, u prvom redu jabuka koje mi najviše izvozimo, te da su zasadili ogromna polja u Krasnodarskom kraju, što znači da Srbija mora da traži alternativne destinacije za izvoz.

Uprkos svemu tome, Spasojević ne veruje da će Srbija uvesti sankcije Rusiji zbog tradicije prijateljskih odnosa dve zemlje, i jer je u priči o štapu i šargarepi, kako je slikovito objasnio, šargarepa u vidu usklađivanja sa Evropskom unijom (EU) predaleko od nas.

„Ja našem rukovodstvu ne bih preporučio tako nešto. Uvođenje sankcija poremetilo bi, pre svega, političke odnose, ekonomske i ne toliko. Nije naš izvoz veliki da bi oni to osetili. Ali, mi bismo osetili na ceni energenata“, naglašava on.

Spasojević je pre za to da, umesto uvođenja sankcija, Srbija bude uzdržana i proba da da doprinos u rešavanju sukoba kao što je, na primer, Turska predložila da organizuje pregovore sukobljenih strana.

„Treba da pokušamo svim rešenjima da kao mala zemlja gledamo naše ekonomske interese“, naglašava naš sagovornik.

I predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe Zoran Drakulić kaže da su se stvari prilično iskomplikovale i da će izvoznici morati da traže nova tržišta.

Ipak, on dodaje da je to komplikovano, ali da je jedino preostalo rešenje ukoliko transport i naplata proizvoda i dalje budu onemogućeni.

„Ne možete da se koncentrišete samo na jedno tržište. Ukoliko nemate alternativne pravce nastaje problem u ovakvim situacijama“, naglašava Drakulić u razgovoru za Biznis.rs.

Na pitanje koliko bi odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji zatvorilo vrata ka zapadnim destinacijama, naš sagovornik kaže da to nije jedino tržište i da postoje delovi poput Afrike koji mogu biti adekvatna alternativa.

Ipak, više od samog tržišta, pa i od cene gasa, njega brine da li će u budućnosti logistički biti moguće da uvozimo gas.

„Ukoliko Rusi „zavrnu“ gasovod, to će veoma loše da se odrazi na nas. To je nerešiv problem“, zaključuje Drakulić.