Socijalne politike moraju da idu na teret države

Kakvi izazovi očekuju ratare, mlinare i pekare i hoće li u Vladi Srbije naći saveznika?

AgrobiznisNovacSrbijaU fokusuVesti

24.3.2022 08:01 Autor: Stefan Petrović 15

Kakvi izazovi očekuju ratare, mlinare i pekare i hoće li u Vladi Srbije naći saveznika? Kakvi izazovi očekuju ratare, mlinare i pekare i hoće li u Vladi Srbije naći saveznika?
Pandemija korona virusa, nestašica veoma važnih sirovina u mnogim granama industrije na globalnom nivou, rusko-ukrajinski rat koji za sobom povlači poskupljenje energenata i ostali... Kakvi izazovi očekuju ratare, mlinare i pekare i hoće li u Vladi Srbije naći saveznika?

Pandemija korona virusa, nestašica veoma važnih sirovina u mnogim granama industrije na globalnom nivou, rusko-ukrajinski rat koji za sobom povlači poskupljenje energenata i ostali činioci ovog spiska u uzročno-posledičnom lancu inflacije koji definitivno postaje opšte mesto – ipak nastavlja da „žari i pali“ novčanicima, kako čitavih država, tako i preduzetnika i građana.

U tom moru vesti, veliku pažnju privukla je činjenica da se cena vekne hleba u Italiji kreće i do osam evra, a podaci koji ne ulivaju optimizam govore da ova država veliki deo pšenice uvozi upravo iz istočne Evrope, kao i da 80 odsto suncokretovog ulja u nju stigne iz ratom pogođene Ukrajine, a uz to i velike količine kukuruza koji se koristi za ishranu životinja.

Kontrasta radi, za pomenutu veknu hleba koja košta osam evra, u novembru prošle godine je trebalo izdvojiti do 4,25 evra, te su britanski mediji pisali o tome kako je hleb postao „luksuzan predmet za siromašne“, zbog čega građani uveliko prave zalihe brašna.

U moru ovih priča, postavlja se pitanje da li će u zemljama siromašnijim od Italije, kao što je naša, hleb ostati van spiska „luksuz“ ili će u periodu koji dolazi zaliha biti reč broj jedan?

Kako u odgovoru na pitanja za Biznis.rs kaže predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, građani naše zemlje, iz bilo kojeg kraja, nemaju razloga da brinu za hleb od 46 dinara, čiju je cenu svojom Uredbom podržala Vlada Srbije, sve do njenog isteka 9. maja, a nakon čega se očekuje novi aranžman.

U skladu sa tim, kako dodaje Pralica, pekari su održali interni sastanak na kojem su dogovarali o tome sa kakvim će zahtevima izaći pred resornim ministarstvom nakon 11. aprila.

„Mi smo sada na drugoj isporuci brašna i to teče neometano i svi krajevi su snabdeveni“, kaže Pralica.

radnik, hleb, pecivo, hrana
Foto: Pixabay.com

A kako se dolazi do pomenutog brašna iz robnih rezervi? U kakvom su položaju mlinari kojima se, ispred ograničenja cene brašna i zabrane njegovog izvoza, nameću sve veći troškovi proizvodnje?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ Zdravko Šajatović, Uredba o ograničenju cena utiče na mlinarsku industriju kao i svako drugo ograničenje cena proizvoda, u situaciji kada rastu cene gotovo svih inputa koji ulaze u proizvodni proces.

Dakle, mlinari, prema rečima našeg sagovornika, moraju da prodaju brašno u tzv. malim pakovanjima od jednog do pet kilograma namenjenim građanima, i to po cenama koje su na nivou od 15. novembra prošle godine kada je Vlada Srbije usvojila Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica („Sl. glasnik RS“, br. 12/2022).

Zbog toga je „Žitounija“ od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija tražila da se ovi gubici „kompenzuju“, što je nakon nekoliko meseci i urađeno.

Kako je država izašla u susret mlinarima

Dakle, država je posebnim zaključkom omogućila da se iz robnih rezervi mlinarima proda jeftinija pšenica u količini od 15.000 tona, i to po ceni od 23 dinara po kilogramu. Ovo je, kako kaže Šajatović, dobar potez, jer postoji strašna razlika u ceni između novembra, kada je bila 23 dinara i današnjeg dana kad je oko 35 dinara.

„Ova količina je dovoljna da mlinari nadoknade gubitke za pšenicu isporučenu u decembru prošle, i januaru ove godine“, napominje on.

Međutim, šta će biti sa periodom koji se odnosi na februar, mart i april, budući da nova uredba o zamrzavanju cena važi do početka maja?

Kombajn
Foto: Tanjug

Šajatović kaže da je „Žitounija“ tražila još 8.000 tona žita po ceni od 23 dinara po kilogramu, dok će, kada se radi o martu i aprilu, zbog toga što im nije verovatno da će dobiti još jedan kontigent pšenice, iz agrarnog budžeta tražiti da se isplati razlika od osam dinara za svaki kilogram isporučenog brašna TIP 400 i 500 u, kako je rekao, tzv. malim pakovanjima od jednog do pet kilograma. Na taj način će se, smatra Šajatović, izbeći da mera socijalne politike padne na teret mlinara.

„Socijalne politike moraju da idu na teret države, a ne na teret proizvođača“, naglašava Šajatović, dodajući da za jedan kilogram brašna, mlinari utroše 1,8 kg pšenice.

Za razliku od pšenice iz robnih rezervi, ona čija setva se tek planira će se na jesen prodavati po tržišnoj ceni. Ipak, pitanje je kako će sama setva biti organizovana.

Ukidanje zabrane izvoza pšenice

Kako kaže Šajatović, zabranom izvoza pšenice koju je nametnula držžava, ratari koji poseduju njene zalihe su oštećeni jer im je praktično onemogućen izvor zarade iz koje bi mogli da finansiraju setvu koja, kako je rekao, predstavlja ozbiljan finansijski izdatak zbog ogromnog rasta cena mineralnih đubriva, goriva i zaštitnih sredstava.

„Zabranjenim izvozom pšenice ratari su uskraćeni za mogućnost da prodaju svoje proizvode po dobrim cenama“, naglašava Šajatović.

Foto: Freepik.com

Prema njegovim rečima, u redu je da država usvaja bilanse i sprovodi određene mere ekonomske politike, ali on ističe da je trebalo uvesti određene mesečne kvote i pratiti situaciju shodno kojoj bi trebalo eventualno menjati količinu kojoj bi bio dozvoljen izvoz.

O tome će, prema njegovim rečima, biti više reči na današnjem sastanku u Vladi Republike Srbije, budući da prošlog četvrtka, uprkos očekivanju, nije odlučeno u korist ratara.

Ukidanje zabrane izvoza brašna

Prema rečima Šajatovića, mlinari su tražili i apsolutno ukidanje zabrane izvoza brašna jer ga u mlinovima ima u dovovljnim količinama, a tražnja u regionu je velika. U njoj prednjače Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i delimično Albanija.

Osim interesa da se izveze, Šajatović ukidanje zabrane obrazlaže i time što, kako je rekao, izvoz ne bi predstavio nikakvu opasnost za snabdevnaje domaćeg tržišta.

„Time su ugroženi naši višedecenijski kupci iz regiona jer je u tim zemljama izuzetno dramatična situacijama sa količinama brašna“, ističe Šajatović.

On dodaje da nestašica brašna, takođe, u ovim državama može da dovede do ozbiljnijih problema, podsećajući da je „Žitounija“ u više navrata tražila od vlade ukidanje ove zabrane, kao i da ih je u tome podržala i Privredna komora Srbije (PKS).

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...