Šta je dogovor Vašingtona i Berlina o Severnom toku 2?

Nedugo nakon što je gasovod Severni tok 2 (ST2) izbegao mnoge političke prepreke i američke sankcije, što garantuje skori završetak izgradnje ovog gigantskog infrastrukturnog projekta, na putu njegove eksploatacije isprečila se Direktiva EU o gasu, koja nalaže da se on koristi sa najviše 50 odsto kapaciteta.

Reč je o antimonopolskoj direktivi EU za uvoz gasa iz trećih zemalja, koja ne dopušta da jedno preduzeće proizvodi, transportuje i prodaje gas, u ovom slučaju ruski Gazprom, preneo je Deutsche Welle. Direktiva takođe predviđa da jedan snabdevač ne može da isporučuje više od 50 odsto gasa u EU.

Konzorcijum Nord Stream 2 AG, u vlasništvu Gazproma, koji rukovodi izgradnjom ST2, podneo je molbu za izuzeće gasovoda iz evropskih propisa, ali je nadležni sud u Nemačkoj odbio taj zahtev, sa obrazloženjem da projekat nije završen do 23. maja 2019. godine, kada je direktiva stupila na snagu. Podesetimo, ST2 se prostire u dužini 2.450 kilometara od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj.

Ruska strana zatražila je šire tumačenje vremenskog roka, navodeći da završetak građevinskih radova i tehničkih procesa nisu glavna stvar, jer su milijarde dolara već investirane u projekat uzimajući u obzir prethodnu pravnu situaciju, ali je sud odbio ovaj argument. Sud je ostao pri tehničkom razumevanju izraza „završetak projekta“, zbog čega je Nord Stream 2 AG ocenio da je izložen „nezakonitoj diskriminaciji“, prenosi ruski Vzglyad.

„Direktiva EU o gasu je apsolutno apsurdna. U stvari, ovo je antimonopolsko zakonodavstvo, ali ograničenje ruskog gasovoda, čak ni teorijski, ne može dovesti do jačanja konkurencije. Rusija ima samo jednog snabdevača koji ima pravo da izvozi gas iz cevovoda, a na putu ST2 kroz Baltičko more ne postoji nijedno vezivanje druge cevi sa mogućnošću pumpanja gasa izvan Rusije. Dakle, ovo su de facto sankcije“, ocenio je Igor Juškov, stručnjak u vladinom Fondu za nacionalnu energetsku bezbednost.

Juškov smatra da činjenica da će polovina cevi ostati prazna neće doprineti liberalizaciji tržišta, niti će povećati konkurentnost, ali da je to verovatno bio uslov da SAD odustanu od sankcija prema ST2. On veruje da su SAD prihvatile da se ne mešaju u završetak izgradnje i puštanje gasovoda u rad, a da je Nemačka zauzvrat obećala da neće dati Gazpromu pravo da koristi svih 100 odsto kapaciteta ST2.

Gazprom, međutim nema nameru da odustane od korišćenja punog kapaciteta gasovoda u koji je zajedno sa evropskim partnerima uložio oko 10 milijardi evra. Jedna od mogućnosti je premeštanje prijema polovine gasa u Baumgarten u Austriji, a isporuka bi išla iz Baltičkog mora, 19 kilometara od nemačke obale. Ovo bi formalno bilo u skladu sa Direktivom EU da se koristi 50 odsto kapaciteta cevovoda. To bi zahtevalo revizije ugovora evropskih partnera sa Gazpromom, a Evropljani će najverovatnije tražiti popust na cenu.

U teoriji, postoji još jedna mogućnost zaobilaženja Direktive EU o gasu, ako bi se na cev priključili i drugi ruski dobavljači gasa, kao što su Novatek i Rosneft. Ruski analitičari međutim procenjuju da bi za Gazprom bilo bolje da cevi ostanu poluprazne, ali da zadrži monopol na izvoz gasa, nego da deli posao sa konkurencijom.

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMW, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finasiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine