Teško zapošljivim kategorijama olakšan put do posla

Da bi pripadnici teško zapošljivih i osetljivih grupa stanovništva lakše došli do zaposlenja, na osnovu iskustava iz drugih zemalja u Srbiji je započet projekat „Pasoš kompetencija“.

Predstavnica mreže aktivista pasoš kompetencije u Srbiji Biljana Pavlović za naš portal objašnjava da je to instrument za definisanje i vrednovanje znanja, veština i iskustava stečenih tokom života.

“Životne veštine stičemo radom, učenjem i angažovanjem na različitim društvenim poljima. Kompetencije su veštine koje se moraju vrednovati i uzimati u obzir bez obzira da li ih želimo dalje razvijati ili nuditi na tržištu rada”, navodi Pavlović.

Ona dodaje da je pasoš kompetencija namenjen svima: onima koji posao traže i onima koji bi da se prekvalifikacijom bolje pozicioniraju na tržištu rada, da osveste i razviju sopstvene potencijale.

“Iako je prvobitno svojom strukturom i idejom bio namenjen za prekvalifikaciju i osvešćivanje potencijalno novih pravaca u karijeri, Pasoš kompetencija se pokazao kao koristan alat pre svega za osnaživanje i motivaciju ljudi iz teško zapošljivih kategorija. Osvešćivanjem i podsticanjem da mapiraju svoje veštine, iskustva i znanja, ljudi iz osetljivih kategorija stanovništva pre svega se osnažuju da sebe i svoje veštine percipiraju na jedan novi način, da dobiju snagu, volju i motiv da svoje snage usmere u pravom smeru, da dobiju potvrdu da vrede i hrabrost da se uključe na tržište rada”, kaže Biljana Pavlović.

U okviru projekta Stvaranje prilika za zapošljavanje ugroženih grupa kroz poboljšanje opštinskih usluga, 2018. godine je potpisan Memorandum o razumevanju između Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), Nacionalne službe za zapošljavanje i osam organizacija civilnog društva na realizaciji komponente „Pasoš kompetencija“.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Biznis.rs kažu da je pasoš kompetencija predstavljao izvor za dokumentovanje sposobnosti i kompetencija stečenih tokom školovanja, volonterske delatnosti, hobija i uključivao je i poseban deo, osmišljen za definisanje ciljeva i budućih koraka koji mogu biti od pomoći na izradi ličnog plana za traženje posla, promenu trenutnog radnog mesta, ali i plana za dodatno usavršavanje.

“Savetovanje uz korišćenje pasoša kompetencija bilo je fokusirano na analizu individualnih talenata, veština i sposobnosti korisnika i na postavljanje budućih ciljeva radi bolje zapošljivosti ranjivih grupa. Uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ sertifikovano je 16 savetnika iz osam organizacija civilnog društva za rad sa pasošem kompetencija i izdavanje potvrde o kompetencijama lica, i to u sledećim gradovima: Beograd, Čačak, Kragujevac, Kruševac, Novi Pazar, Novi Sad i Kraljevo”, navode naši sagovornici.

Nacionalna služba za zapošljavanje kao saradnik na projektu sprovodila je aktivnosti u odabiru kandidata u skladu sa definisanim kriterijumima, za upućivanje na savetovanje i izradu pasoša kompetencija. Selektovana lica su bila iz kategorije teže zapošljivih (Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, mladi, osobe sa invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja, samohrani roditelji), dugoročno nezaposlenih kao i lica koja aktivno traže zaposlenje. Predviđeno je da u ukupnom broju upućenih lica najmanje 35 odsto budu zastupljene žene.

“Napominjemo da je pasoš kompetencija sačinjen po modelu koji se primenjuje u evropskim zemljama, što je od značaja za unapređenje aktivnosti koje mogu doprineti većoj zapošljivosti lica. Takođe, mišljenja smo da pasoš kompetencija prati put karijernog razvoja pojedinca i otvara mogućnosti unapređenja kroz unos i ažuriranje podataka o novim znanjima, veštinama i kompetencijama, a u cilju konkurentnog istupanja na tržište rada”, naglašavaju iz NSZ.

Biljana Pavlović iz mreže za aktivista pasoš kompetencije u Srbiji kaže da je teško odrediti tačan broj ljudi koji je na ovaj način došao do posla.

“Ono što sigurno znamo je da je do sada, kroz rad naših savetnika na terenu, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje savetovanje sa Pasošem kompetencija prošlo oko 1.000 ljudi. Trenutno sa Pasošem kompetencija na terenu radi deset NVO organizacija, i 27 savetnika za Pasoš kompetencija, tako da Pasoš „živi“ svoj život u procesu svakodnevnog rada i osnaživanja osetljivih grupa i kao deo akcionih planova, strategija i politika više lokalnih samouprava”, zaključuje Biljana Pavlović.