Tržište SAD velika šansa za proizvođače voća, izvoz iz Srbije oko 30 miliona dolara

Srbija trenutno u Sjedinjene Američke Države (SAD) izvozi voće u vrednosti od oko 30 miliona dolara, od čega je izvoz smrznutog jagodičastog voća vredan 25 miliona dolara, a sušenog četiri miliona. Tržište organskog smrznutog voća pokazuje značajan razvojni potencijal, ali generalno, američko tržište i u ostalim segmentima predstavlja veliku šansu za privrednike iz Srbije.

Vrednost uvoza svežeg i smrznutog voća SAD iz celog sveta iznosila je 2020. godine 19,4 milijarde dolara, a svežeg i smrznutog povrća 12,7 milijardi dolara. Sjedinjene Američke Države su i dalje jedan od najvećih uvoznika na svetu.

„Zbog problema sa izvozom u Rusiju domaće jabuke stajale su u hladnjačama, zato bi bilo dobro da se okrenemo novim tržištima kao što su SAD. Do sada je skoro 90 odsto zasada odlazilo u Rusiju, međutim ova zemlja ubrzano proširuje svoje plantaže. Kada je reč o izvozu u SAD mora se sortiment malo menjati. Tržište SAD preferira sorte kao što su Crveni delišes i Gala, mogu da prođu i Fudži koji je malo zahtevnija vrsta za proizvodnju, kao i Greni smit“, objašnjava za Biznis.rs profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Za naš portal iz USAID-a kažu da je kroz njihov Projekat za konkurentnu privredu intenzivno rađeno na unapređenju kapaciteta malih i srednjih preduzeća u Srbiji da odgovore na zahteve američkog tržišta.

„Među tim aktivnostima bila je i organizacija učešća grupe proizvođača hrane iz Srbije na sajmu Fancy Food Show u Njujorku, 2018. godine. Naš projekat takođe podstiče veze između naučnoistraživačkih i akademskih ustanova u Srbiji i SAD. Pomogli smo da se ostvari dinamična saradnja između Univerziteta države Kalifornije u gradu Dejvisu i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ove dve ustanove su zajedničkim snagama pripremile specijalizovane kurseve na Poljoprivrednom fakultetu kroz koje predstavnici malih i srednjih preduzeća iz industrije hrane mogu da steknu znanja o primeni najnovijih tehnologija u cilju boljeg pristupa stranim tržištima, uključujući i SAD“, kažu iz USAID-a.

Profesor Keserović ističe da je konkurencija na tržištu EU izuzetno jaka i da bi trebalo smanjiti troškove proizvodnje da bi se povećala konkurentnost.

„Udruživanje u zadruge, proizvođačima donosi velike benefite. Na primer proizvođačima jabuka koji rade udruženo pod nazivom „Apple Panonija“ prošle godine nije ostalo jabuka u hladnjačama. Oni su samo prošle godine izvezli 25.000 tona jabuka. Ovo voće postalo je među deset najviše izvezenih u Srbiji, što se nikada u istoriji nije desilo“, naglašava Keserović.

USAID je prepoznao da kompanije moraju da unaprede svoje poslovanje da bi uspešno izašle na konkurentna globalna tržišta. Tako se omogućavaju inovacije i, u konačnom ishodu, pokreće privredni razvoj. Slično tome, za srpske voćare ključ za dalji rast i profesionalizaciju jeste osvajanje tržišta veće vrednosti, i to naročito tržišta EU. To je posebno značajno za sveže proizvode iz premijum segmenta za kojima postoji velika tražnja, kao što su borovnica, jabuka i trešnja. Uz unapređenje agrotehničkih mera, to voće bi moglo u potpunosti da promeni strukturu izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

„Da bi privrednici mogli da iskoriste ove prilike, mora se unaprediti saradnja između naučnoistraživačkih i akademskih ustanova, finansijskog sektora i samih uzgajivača. Savršen primer je proizvodnja borovnice, koju Srbija sada izvozi u preko 25 zemalja. Ili proizvodnja jabuke, kojoj USAID pruža podršku još od 2018. godine, kada smo okupili desetak najvećih uzgajivača u Srbiji pod okriljem prve asocijacije proizvođača nazvane Serbia Does Apples i tako doprineli razvoju zdrave konkurencije, zajedničke promocije i saradnje. Ova grupa je ubrzo prepoznala Veliku Britaniju i Rumuniju kao najperspektivnija tržišta za jabuke iz Srbije. Od tada je došlo do promene izvoznih tržišta Srbije sa pojavom novih i povećanjem postojećih prilika za globalnu trgovinu. Izvoz jabuke iz Srbije porastao je za 37 odsto. Ovo su zaista izvanredni rezultati koji otvaraju put i drugim proizvodima da dospeju do potrošača iz čitavog sveta“, kažu iz USAID-a.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović smatra da je u uzgajanju borovnice u Srbiji napravljen takav zaokert da se i američki farmeri plaše naše tehnologije.

„To je po meni sada najbolji biznis u poljoprivredi. Tu su najveći pomak napravili uzgajivači iz okoline Šapca, koji su prihvatili standarde kvaliteta, pa izvoze za Holandiju, gde je borovnica dostigla cenu od 6,5 evra po kilogramu. Kvalitet borovnice je takav jer imamo odlične uslove za uzgajanje. Kada uporedite naše jabuke i borovnice, sa voćem iz SAD ili nekih delova Evrope, domaće ima veći procenat šećera i aromatičnije je, pa je to jedan od razloga uspešnog izvoza“, ističe Keserović.