AVIOSAOBRAĆAJ U GUBITKU VIŠE OD 84 MILIJARDE DOLARA Oporavak tek 2023. ili 2024. godine

Teška situacija sa korona virusom u Evropi smanjila je i broj letova sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, a stručnjaci predviđaju da će nivo saobraćaja u svetu iz 2019. godine, pre korone, biti dostignut tek 2023. ili 2024. godine.

Sa aerodroma „Nikola Tesla“ trenutno saobraća 19 aviokompanija, dok je prošle godine u isto vreme bilo 27 avioprevoznika. Kako kažu sa beogradskog aerodroma, broj aviokompanija koje lete sa „Tesle“, stalno se menja u zavisnosti od toga kako se menjaju mere po državama.

“Aviosaobraćaj zbog trećeg pika epidemije korona virusa nastavlja da trpi. Međunarodno udruženje avioprevoznika (International Air Transport Association – IATA) predviđa gubitak od 84,3 milijarde dolara na globalnom nivou u ovoj godini, što predstavlja pad potražnje za aviosaobraćajem od 66 odsto”, izjavio je za Tanjug urednik vazduhoplovnog portala Tango six, Petar Vojinović.

Pad saobraćaja od oko 60 odsto

Evropski gubici u aviosaobraćaju su, dodaje, uporedivi sa globalnim. Tako je pad saobraćaja između 50 i 60 odsto, posmatrano kroz broj ostvarenih letova.

„Svi smo mislili da će usporenje i dramatičan pad potražnje da traje samo tri meseca od marta, kada smo saznali za Covid-19, ali to se nažalost nastavilo. Sada imamo jednu smrtonosnu kombinaciju za avioindustriju, a to je najdrastičniji udar virusa, uz zimsku sezonu, koja je inače najlošija aviokompanijama“, istakao je Vojinović. To će, kako kaže, ostaviti dosta posledica po evropski aviosaobraćaj.

Prva polovina godine bila je relativno zadovoljvajuća u odnosu na ono što je bilo očekivano, navodi Vojinović i dodaje da je zimska sezona, inače, sporija i da kapaciteti koji su korišćeni za popunjavanje letnje sezone, tokom koje se zarađuje većina profita, zimi više koštaju.

„Oko 80 milijardi dolara je projektovano da će ove godine globalno izgubiti aviosaobraćaj, odnosno aviokompanije i aerodromi, ne računajući i deo fiksnih troškova“, naglasio je on.

Subvencije država su jedno od rešenja

Naveo je da su subvencije država nacionalnim aviokompanijama i kroz razne pakete pomoći privatnim aviokompanijama jedno od rešenja koje je već u prvom talasu epidemije realizovano, ali i dodao da ništa od toga nije bilo projektovano kasnije, od septembra, ni što se tiče efekata, niti paketa pomoći.

Kada je reč o našem regionu, naveo je da će Croatia Airlines dobiti oko 60 miliona evra pomoći na razne načine, što je već i legalizovano kroz Evropsku komisiju.

„Za Air Serbia najavljeno je da to može otprilike ići i do 100 miliona evra, možda i više, ali prvi put uz optimizaciju poslovanja koja do sada nije tražena od nacionalne aviokompanije“, istakao je Vojinović.

Najmanja mogućnost zaražavanja unutar aviona

Govoreći o primeni mera zaštite od korona virusa, on kaže da je avion jedno od mesta gde postoji najmanja mogućnost zaražavanja jer je, uz sve standardne mere, sistem ventilacije u avionu, i pre nego što se pojavio korona virus, takav da obezbeđuje minimalnu mogućnost širenja virusa.

„Imali smo projekcije da će zbog mera o poštovanju veće fizičke distance aerodromi teže poslovati zbog veće gužve, ali to se nije dogodilo, jer je potražnja drastično pala“, izjavio je on i dodao da je bezbednost dodatno pojačana, jer građani ne idu na aerodrom, odnosno ne putuju ukoliko nisu testirani.

Oporavak tek kroz tri, četiri godine

Vojinović dodaje da, kada je reč o predviđanju posledica pandemije u aviosaobraćaju, stručnjaci, aerodromi, proizvođači aviona i drugi, predviđaju da se nivo iz 2019. godine neće vratiti pre 2023. ili 2024. godine.

Očekuje se, navodi, da se brzi rast, do 50 odsto, može očekivati pre toga samo u određenim delovima godine i to jedino uz pretpostavku da se na neki magičan način reši pitanje Covid-19 pandemije, što nije realno.

„Ako govorimo o letnjoj sezoni, moglo bi uz idealne pretpostavke da dođe do rasta od nekih 40 odsto saobraćaja iz 2019. godine“, kazao je Vojinović napomenuvši da, ipak, to ne zavisi samo od usporavanja virusa već i od toga da li će građani zbog ekonomske recesije biti u mogućnosti da putuju kao ranije.

Jedan deo putnika će svakako moći da putuje kao i pre, ali onaj drugi deo, poslovni putnici i druge kategorije stanovništva, neće moći zbog recesije koja će trajati nekoliko godina. Zato, kako kaže ne možemo očekivati vrtoglave brojke rasta koje su bile 2019. godine.