Velike promene i dodatni troškovi za proizvođače krompira

Ovogodišnji loš rod krompira i cena koju će plaćati kupci nije jedina tema koja brine poljoprivrednike u Srbiji. Proizvođači ovog povrća, pogotovo izvoznici, moraće da ulože dodatne investicije u uzgajanje, jer je u Evropskoj uniji napravljen veliki zaokret u pravilima proizvodnje i tretiranja tog krompira.

Najveći problem postaje skladištenje usled zabrane upotrebe preparata hlorprofam, koji je korišćen protiv klijanja krompira. Zbog toga će proizvođači morati da izgrade nove objekte ili nabave dodatnu opremu. U suprotnom, neće moći da plasiraju svoju robu na domaćem i inostranom tržištu, piše Politika.

Evropska komisija donela je uredbu kojom aktivna materija hlorprofam ne može da se koristi od 2020. godine. Reč je o herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Procenjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače.

Profesor Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da će naši proizvođači morati da naprave zaokret i da se prilagode novonastaloj situaciji.

“Hlorprofam je i kod nas zabranjen. Naravno, proizvođači će morati da se prilagode, te će tražiti dodatna ulaganja, ali kako idemo ka Evropi, moramo da prihvatamo njihove standarde, ograničenja i preporuke. Najveći problem jeste sačuvati krompir od klijavosti u maju i junu. To je teško kada se on čuva u običnim magacinima. Praktično, od Nove godine će za sve proizvođače biti izuzetno važno ovo pitanje. Nova sredstva su manje efikasna, moraju se koristiti više puta u toku skladištenja”, navodi kaže profesor Broćić.

Prema njegovim rečima, sve ove promene daju prednost proizvođačima iz brdsko-planinskih područja, gde krompir zbog uslova u kojima se gaji može duže da se čuva. Oni će moći da se pojave na tržištu kada ne mogu drugi, a sada će doći do izražaja sorte koje mogu dugo da se skladište bez tretiranja.

Prema iskustvu proizvođača iz Hrvatske, bez ozbiljnih investicija i udruživanja manjih proizvođača ovaj sektor mogao bi da bude ozbiljno ugrožen. Proizvođač Damir Mesarić iz Belice, kaže da u ovakvoj situaciji bez korišćenja evropskih fondova nije bilo moguće unaprediti proizvodnju.

“Teško bismo mogli da unapredimo proizvodnju i dostignemo one standarde koji su se već ustalili na Zapadu”, navodi Mesarić.

Stara skladišta s kontrolisanom ventilacijom, podizana pre desetak godina, ukidanjem preparata hlorprofam postala su neadekvatna. U toku je izgradnja novog na obodu ovog sela, udruženim snagama sedam proizvođača jer je reč o velikoj investiciji. To lokalno udruženje konkurisalo je za novac iz evropskih fondova. Slični objekti podižu se na lokacijama gde je najveća proizvodnja krompira, a Evropska unija udruženjima isplaćuje čak 70 odsto investicija, pa čak i punu zaradu zaposlenog inženjera u naredne četiri godine.

“To je velika i konkretna pomoć jer prestajemo s upotrebom preparata. Krompir će biti na sigurnom i dobićemo stručnu pomoć. Toga ne bi bilo da nije bilo stručne pomoći konsultanta i formiranja udruženja”, kaže Mesarić.