Vrednost proizvodnje treba podići do najmanje 10.000 evra po hektaru
29.3.2022 11:41 Autor: Ljiljana Begović 13
Prema rečima analitičara, Srbija ima sreće jer u ovom trenutku ne oseća ozbiljnije posledice krize zbog rata u Ukrajini. S druge strane, stručnjaci savetuju da treba gledati u budućnost i praviti dugoročne planove.
Najnovija istraživanja pokazuju da se najveći deo agrarne proizvodnje u Srbiji – čak 75 odsto, obavlјa i koristi kroz ratarsku proizvodnju. U toj proizvodnji dominiraju žitarice, ulјarice i šećerna repa.
Proizvodnja žitarica se u Srbiji obavlјa na površini od 1,7 miliona hektara, sa proizvodnjom u 2020. godini od oko 11,4 miliona tona i uz prosečan prinos od 6,6 tona po hektaru.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je našoj zemlji potrebna strategija sa konkretnim brojevima i planom šta će se raditi.
“Nisu nam potrebne mogućnosti i želje, već konkretan cilj. Proteklih decenija su uglavnom takve bile agrarne strategije, koje nisu donele bolјitak životu na selu. Rezultat takvih dosadašnjih planova bio je da godišnji rast proizvodnje bude 0,45 odsto za protekle tri i po decenije. Vrednost godišnje proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje, mehanizacija je u proseku stara oko tri decenije, vrednost agrarne proizvodnje je tek oko 1.000 evra”, ističe Gulan.
On dodaje da se retko kad objavi da je ukupna vrednost proizvodnje veća, kao što se desilo u vreme pandemije 2020. godine, kada je to navodno bilo 5,6 milijardi dolara.
“Ta vrednost mora biti dvostruko veća. Vrednost agrarne proizvodnje po hektaru je oko 1.000 evra. Sa takvom proizvodnjom mi nismo konkurentni. Cilј mora da bude da ta vrednost dostigne najmanje 10.000 evra, kao i da se izvoz stabilizuje na najmanje 10 milijardi dolara godišnje. Međutim, o tome se u nacrtu Nacionalnog programa skoro uopšte ne govori”, naglašava Gulan.
Analitičari ističu da novi koncept agrarne politike mora da bude realan, održiv, ali i da zaživi u praksi.
“Nije nam potreban birokratski program na blizu stotinu strana, razumlјiv samo njegovim autorima. Trebaju nam subvencije za sve grane i da se planski troše, da donose rezultate, a ne kao do sada da nema traga subvencijama za stočarstvo i ruralni razvoj. Ogroman novac – 54 milijarde dinara (oko 457 miliona evra), nije doneo očekivane rezultate, odnosno nestao je u vremenu od 2016. do 2020. godine”, ističe Branislav Gulan.
Nije povećan broj grla, kvalitet stada, proizvodnja i potrošnja mesa, pa ni izvoz, a uvoz je porastao. Dokaz tome je da je Srbija 1990. godine proizvodila po 650.000 tona mesa godišnje i trošila po stanovniku oko 65 kilograma. Danas se proizvodi 200.000 tona manje i troši tek oko 40 kilograma po stanovniku godišnje.
“Kada je reč o subvencijama, radi se o utrošenih 28 milijardi dinara navodno za stočarstvo, kao i za ruralni razvoj 26 milijardi dinara, sve ukupno od 2016. do 2020. godine. Rezultata nema, a nema ni traga parama, gde su potrošene. Zna se samo da su otišle iz Ministarstva za polјoprivredu i vodoprivredu. Nadležni kažu da je 28 milijardi dinara kod stočara, a revizor tvrdi da nema rezultata o trošenju novca. Dok se to ne utvrdi teško je poverovati u uspeh novih obećanja i trošenja novca za novi, obećani razvoj stočarstva i ruralnog razvoja, od 2022. do 2024. godine. Od toga zavisi i dugoočekivani bolјitak života u agraru, poslu kojim se bavi oko 1,4 miliona lјudi u Srbiji”, objašnjava naš sagovornik.
Projektovani nacionalni budžet za realizaciju mera i cilјeva politike ruralnog razvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu Nacionalnog programa ruralnog razvoja za dati period.
Prema predlogu finansijskog plana za period 2022-2024. godine, podsticaji u polјoprivredi i ruralnom razvoju će u ovoj godini iznositi 57,7 milijardi dinara dinara, u narednoj godini 58,6 milijardi, a u 2024. godini 58,96 milijardi dinara. Od toga, za mere ruralnog razvoja će u 2022. biti izdvojena 8,1 milijarda, a u 2023. i 2024. po 10 milijardi dinara. Dodaje se da ovom projekcijom nisu obuhvaćena sredstva AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, koja su poslednjih godina u proseku iznosila oko 2,2 milijarde dinara, a pretpostavlјa se da su bila i veća.
U programu se navodi i da površina korišćenog polјoprivrednog zemlјišta u Srbiji iznosi 3,5 miliona hektara, od čega najveći deo (74,3 odsto) čine oranice i bašte. Tokom poslednjih godina promene u načinu korišćenja zemlјišta ogledale su se u rastu udela površina pod voćnjacima i pašnjacima, i smanjenju površina vinograda i livada.
Pročitajte još:
Broj stoke svih vrsta i kategorija u 2020. godini bio je niži u odnosu na 2015. godinu, a izuzetak je broj košnica, koji dinamično raste.
U 2020. godini vrednost izvoza organskih proizvoda povećana je u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 37,5 miliona evra, a najveća vrednost ostvarena je izvozom zamrznute maline, borovnice i trešnje, piše u ponuđenom nacrtu za javnu raspravu.
FLAME
29.3.2022 #1 AuthorOvo apsolutno nije realno, tj jeste realno, ali nije moguće. 10.000e? Možda za 10god. Možda.
IVAN
29.3.2022 #2 AuthorNormalno da treba podići.
Ika
29.3.2022 #3 AuthorTako bi trebalo da bude, ali u realnosti nije bas moguce.
Vockica
29.3.2022 #4 AuthorRealnost je mnogo drugačija,od onoga kako treba i kako bi trebalo da bude. Nažalost!
Milovan94
29.3.2022 #5 AuthorŽelje su jedno ali mogućnosti sasvim drugo.
SNEZANA
29.3.2022 #6 AuthorTreba podici a da li je to I izvodljivo..
MARA
29.3.2022 #7 AuthorBilo bi lepo, ali teško izvodljivo.
TATJANA
29.3.2022 #8 AuthorMalina sinonim srpskog izvoza
VERA
29.3.2022 #9 AuthorBolje je imati bilo kakav plan, samo bi on trebalo da se projektuje na najmanje 10 godina.
GOCA BG
29.3.2022 #10 AuthorDa zazivi u praksi tesko za sada…
MAJALG
29.3.2022 #11 AuthorNazalost to je grana kojoj se trenutno ne pristupa na pravi nacin, a kada bi se pristupilo kako treba mogli bi da budemo glavni u regiionu i generalno samo da se napravi kvalitetan biznis plan.
BRANA19
30.3.2022 #12 AuthorJos kad bi moglo tako , nazalost sve je drugacije…
Anna
30.3.2022 #13 AuthorPoražavajuće brojke. Kao i činjenica da se u krajevima koji su tradicionalno bili poljoprivredni podižu fabrike koje odvlače radnike sa zemlje i od stoke, zagađuju vazduh i vodu.