Ovogodišnja setva kukuruza skuplja za 50 odsto, suncokreta za 30

Do početka prolećne setve u Srbiji, koja 2022. godine treba da se obavi na više od dva miliona hektara, ostalo je manje od mesec dana, a već tradicionalno najveće površine od oko milion hektara zauzeće ,,žuto zlato“, odnosno kukuruz. Ono što će svakako obeležiti setvu je – visoka cena neophodnog repromaterijala, jer je ove godine izuzetno skupo veštačko đubrivo, ali i gorivo.

Ovogodišnja setva kukuruza biće skuplјa za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i ulјarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se najznačajniji posao u polјoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal.

“Dakle, biće ovo setva nadanja, ali i strahovanja da li će se uloženi novac vratiti. Odnosno, prvo pitanje je kakva će biti godina – rodna ili ne? Drugo, da li će se i po kojoj ceni prodati rod? I treće – da li će proizvođači dobiti novac za predate žitarice”, kaže u razgovoru za Biznis.rs agroanalitičar Branislav Gulan.

U Agrarnom savezu Srbije navode da će setva kukuruza po hektaru ovog proleća koštati od 140.000 do 155.000 dinara, što je za blizu 50 odsto više nego prošle godine, dok će setva soje i suncokreta biti skuplјa za 30 odsto. Kukuruz svake godine u Srbiji zauzme blizu milion hektara njiva. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, a u 2021. godini suša je obrala deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Zbog malo stoke Srbiji je sada godišnje dovolјno oko četiri miliona tona kukuruza. Ostalo se izvozi.

,,S obzirom na to da bilans pšenice treba da se zasniva na precenjenoj proizvodnji roda 2021. godine (a verovatno su precenjene i prelazne zalihe na dan 30. juna 2021. godine), do daljeg nećemo raditi bilans pošto je gotovo nemoguće pouzdano i tačno tvrditi koliko iznosi stvarni bilansni višak pšenice za izvoz (pretpostavljamo da za izvoz pšenice roda 2021. godine ima najmanje million tona)’’, kaže direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu Zdravko Šajatović.

Predsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić navodi da je setva skuplјa zbog visokih cena đubriva, goriva, ali i arende, koja u pojedinim delovima Vojvodine košta i 500 evra po hektaru.

„U prolećnoj setvi jeftinije će proći stočari zakupci državnih njiva jer je arenda za hektar oranice u vlasništvu države u dinarskoj protivvrednosti 200 evra, ali će i velikim polјoprivrednim proizvođačima setva biti jeftinija, jer će dobiti povraćaj od PDV-a“, objašnjava Manić.

Kako je izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, subvencije u agraru od marta 2022. godine povećane su sa 4.000 na 8.000 dinara po hektaru. Međutim, kako kažu poljoprivrednici, to neće rešiti probleme. Potrebne su sistemske dugoročne mere.

“Nama nisu potrebne uredbe da bismo rešili probleme, jer to onda predstavlja samo gašenje požara. Potreban je novi koncept agrarne politike. Dobili smo nacrt agrarne politike do 2024. godine, a u fiokama imamo i strategiju od 2014. do 2024. godine”, ističe Branislav Gulan.

Kada je reč o ovogodišnjoj setvi, prema rečima našeg sagovornika kod nas se najviše seje kukuruz. Lane ga je bilo posejanog na blizu milion hektara. Očekivanja su da će i u ovoj setvi kukuruz biti primaran u odnosu na soju i suncokret, pogotovo što je u janauru 2020. godine kukuruz koštao svega 17,05 dinara, a sada 30 dinara.

Proteklih godina u Srbiji smo imali soje između 240.000 i 250.000 hektara, a suncokreta oko 220.000 hektara. Prošle 2021. godine sušu je najbolje podneo suncokret, pa je ukupan rod ove uljarice bio oko 650.000 tona.

“Prolećna setva 2022. godine biće znatno skuplja za one koji u potpunosti budu primenjivali agrotehničke mere, ali će im skup repromaterijal biti vraćen visokim cenama polјoprivrednih proizvoda. Ko je mogao i znao da sačuva rod i proda ga pametno, ne može više da kaže da mu se ne isplati baviti se polјoprivredom”, navodi Gulan.

Poljoprivrednike najviše brine cena goriva.

„Bilo bi dobro kada bi država povećala podsticaje za bilјnu proizvodnju do 20 hektara, sa 4.000 dinara na 8.000 dinara po hektaru. To bi nam značilo da donekle ublažimo visoki izdatak za veštačko đubrivo“, zaključuje Gulan.