Suše i prolećni mrazevi nanose veliku štetu usevima

Posle neobično toplog februara u Srbiju je stigla takozvana „baba Marta“, koja nam je ponovo donela niske temperature. Prema prognozama, tokom prve dekade marta očekuje se nešto hladnije vreme od uobičajenog za ovo doba godine.

Agroanalitičari kažu da zbog niskih temperatura i nedovoljne izgradnje sistema za zaštitu biljaka dolazi do pojačanih rizika od gubitka prinosa.

“Ova zima na teritoriji Vojvodine, gde se nalazi 1,7 miliona hektara njiva, kao i više od polovine zasejane pšenice u Srbiji što je blizu 400.000 hektara, može ugroziti rod i smaniti prinose ako bez snežnog pokrivača temperature ispod minus sedam stepeni budu duže trajale. To će sigurno prouzrokovati manji rod“, ocenjuje agroanalitičar Branislav Gulan.

On navodi da se sa sadašnjiom poljoprivrednom praksom ne unosi dovoljna količina ugljenika, kako bi se sačuvao kvalitet zemljišta.

Stručnjaci se slažu da su najznačajniji limitirajući faktori za postizanje visokog prinosa voća i kvaliteta plodova u agroekološkim uslovima Srbije pre svega niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagla promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha, suša, bolesti i štetočine, ožegotine listova i mladara, alternativna rodnost i u poslednje vreme pojava olujnih vetrova.

„Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45“, kaže Gulan.

U Srbiji se sirovine za hranu proizvode na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara. Inače, Srbija poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. kada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara, a rast proizvodnje 4,6 odsto.

„Godinu dana kasnije, 2021. godine, ostvarena proizvodnja bila je manja od prethodne za pet odsto. Mrazevi, ali i suše, glavni su krivci za štetu u poljoprivredi. Analize ukazuju da su suše od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete od nekoliko milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje“, objašnjava naš sagovornik.

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama, dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništatavi letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi.

„Narednih decenija zbog suša nas očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda. Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose“, navodi Branislav Gulan.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), tokom 2021. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u 2021. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U padu navodnjavanih površina treba tražiti i uzroke fizičkog pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2021. godini od pet odsto.

„I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje koji će povećati agrarnu proizvodnju, to se još ne ostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnjavanje od sistema D-T-D nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa million hektara prestalo da radi 2005. godine posle velikih poplava u Vojvodini, kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suviše vode. Prema površinama koje se navodnjavaju Srbija je na dnu svetske lestvice”, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.