Visoka cena pšenice ne može da nadoknadi preskupu setvu

Za dve nedelje cena pšenice u Srbiji porasla je 20 procenata i iznosi 36 dinara po kilogramu, bez PDV-a. Iako je ima dovoljno, zbog rata u Ukrajini cena dodatno skače. Takođe, Vlada Srbije donela je odluku o privremenoj obustavi izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja.

Pšenica se u Srbiji nalazi na oko 630.000 hektara, što su rekordno zasejane površine u setvi 2021. godine. Stručnjaci ističu da je sada potrebno prihranjivanje, ali poljoprivrednici sa druge strane kažu da je đubrivo skupo.

Preporuka struke je da se pšenici obezbedi minimalna  količina od 70 do 80 kilograma čistog azota.

„Ali poljoprivrednici, koji su čak 60 odsto njiva zasejali semenom „tavanka“, zbog skupe setve koja je uzela 30 do 40 odsto više novca nego što je bilo očekivano to odbijaju. Takođe, osim visoke cene, đubriva nije bilo u dovoljnim količinama kada je bilo potrebno, a onaj ko ga je nabavio tonu je plaćao i po 900 evra. To ne može da pokrije sadašnja visoka cena pšenice od 36 dinara po jednom kilogramu“, objašnjava za Biznis.rs agroanalitičar Branislav Gulan.

On naglašava da đubriva ni danas nema dovoljno u svakom selu, ali i da je cena i dalje visoka – od 700 evra po jednoj toni.

Poljoprivrednik iz Kaća Dragiša Marić kaže da je setva bila preskupa, posebno đubrivo.

„Njive su zasejane sortom „tavanka“, pa seljaci kažu da im je preskupo ovog trenutka da plaćaju kilogram azota 2,4 evra. Jer, ako ga i bace na „tavanku“ on neće mnogo povećati prinose, čak i ako bi godina bila veoma rodna. Obrazloženje za to je da je azot iz đubriva urea samo nešto malo jeftiniji, ali je i manje efikasan. To se neće odraziti na cenu od 300 evra po toni, odnosno na kvalitet pšenice koja se dobija na poljima u Srbiji“, ističe Marić i dodaje da su cene hrane skočile za godinu dana skoro 40 odsto, ali da to ne osećaju primarni proizvođači jer taj novac „jedu“ troškovi proizvodnje.

Naš sagovornik smatra da će takozvana seoska računica da odluči koliko će azota po hektaru biti primenjeno u ovom ključnom periodu kada se formira kapacitet za prinos useva, u ovom slučaju pšenice.

„Mora se imati u vidu da je primarni korenov sistem pšenice dosegao dubinu od 40 do 50 centimetara, a da se sekundarni još nije ni formriao. Prema analizi zemljišta od strane poljoprivrednih savetodavnih službi Srbije, ukupan sadržaj nitrata u proseku je oko 102 kilograma po hektaru, što i nije loše. Međutim, varijabilnost sadržaja po parcelama je ogromna, i kreće se od 20 kilograma, pa do 102  kilograma po hektaru. Najveći deo nitrata, preko 50 odsto, nalazi se u slojevima ispod 60 centimetara dubine“, kaže Gulan.

Naš sagovornik naglašava da nam predstoji duga i neizvesna borba da ovu proizvodnu godinu uspešno privedemo kraju.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović istakao je da, čim je situacija turbulentna, oni koji imaju robu koriste situaciju da dignu još više cene i iskoriste situaciju da naprave ekstra profit.

„Kod nas ovaj rast nije tako izražen kao na svetskim berzama, jer smo mi spot tržište, gde se konkretno trguje robom, za razliku od svetskih tržišta gde su najveći trgovci finansijski fondovi. Oni su ti koji ulažu kapital u trgovini žitaricama, jer tu vide bolju zaradu nego u plasmanima u neke druge investicije“, rekao je Bogunović u izjavi za RTS.