Znate li u kakvoj vodi se kupate tokom leta?

Većina kupališta (83 odsto), odnosno slatkih i slanih voda na Starom kontinentu u kojima se ljudi leti rashlađuju, dovoljno je čista da zadovolji najviše standarde Evropske unije. Ostala su mahom zadovoljavajuća, sa veoma malim procentom zagađene vode, pokazuju podaci koje je objavila EU.

Od zemalja u okruženju u kojima građani Srbije najčešće letuju, podaci pokazuju da najčistiju vodu ima Grčka. Naime, u njoj 97,1 odsto kupališta ima vodu odličnog kvaliteta, dok je 99,1 procenat voda dovoljno dobrog kvaliteta za kupanje, a gotovo da nema mesta sa nebezbednom vodom. Sledi je Hrvatska sa 95,1 odsto kupališta sa vodom odličnog kvaliteta, i nijednim sa drastično zaprljanom vodom.

„Trenutna situacija u Srbiji je takva da se svega oko 10 odsto otpadnih voda prečišćava, dok se sve ostale otpadne vode iz domaćinstava i industrije bez bilo kakvog tretmana upuštaju u reke i druge recipijente. Ovo znači da sve što danas svi u Novom Sadu i Beogradu, ali i dobrom delu drugih gradova i naselja ostave u svojim toaletima, kuhinjama i fabrikama ide direktno u reke i druge recipijente i zagađuje ih. Rokovi za rešavanje ovakvog stanja dati su u članu 19 Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje“, objašnjava za Biznis.rs predsednik Upravnog odbora Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“, mr Igor Jezdimirović.

Prema pomenutoj Uredbi, pravno lice ili preduzetnik koji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i/ili koji svoje otpadne vode ispušta u recipijent ili javnu kanalizaciju, dužno je da svoje emisije uskladi sa graničnim vrednostima emisije propisanih zagađujućih materija u vode najkasnije do 31. decembra 2025. godine.

Takođe je naglašeno da postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda iz aglomeracija sa opterećenjem većim od 2.000 ekvivalent stanovnika (ES), koja svoje komunalne otpadne vode ispuštaju u recipijent, treba da usklade svoje emisije sa graničnim propisanim vrednostima emisije zagađujućih materija najkasnije do 31. decembra 2040. godine.

Za komunalne otpadne vode, koje se ispuštaju iz aglomeracija sa opterećenjem manjim od 2.000 (ES), navodi se da treba da usklade svoje granične vrednosti emisije zagađujućih materija u skladu sa planom upravljanja vodama. U Uredbi su takođe propisana pravila pod kojima pravno lice ili preduzetnik treba da donese i sprovede Akcioni plan za dostizanje graničnih vrednosti emisije.

Kada se vratimo na istraživanje EU, vidi se da van njenih granica kvalitet vode znatno opada. Tako je, na primer, u Albaniji, koja je ovog leta dosta popularna među turistima iz Srbije, samo 76,5 procenata kupališta uspelo da ponese ocenu odličnog kvaliteta vode. Zadovoljavajući kvalitet ima 95,8 odsto voda, a veoma loš 4,2 procenta kupališta.

„Ratovi oko vode su već počeli. Voda predstavlja izvor života i strateški resurs neophodan za razvoj i život jedinke i zajednice. Vlastodršci u Srbiji prirodne resurse izdaju i daju na korišćenje bez plana i smisla, vrlo često zadovoljavajući interese kapitala i sa dugoročnim posledicama. Nedostatak pijaće vode predstavlja jedan od ključnih problema širom Srbije, a posebno u Vojvodini. Jedan od neverovatnih primera nebrige i neodgovornosti, kako vlastodržaca tako i privatnih kompanija, jeste selo Jazak na Fruškoj Gori, poznato po vodi koju možete kupiti širom Srbije. U isto vreme, dok se sa teritorije sela Jazak voda šalje svuda po Srbiji, a i šire, meštani nemaju pijaću vodu, već moraju da je kupuju ili da se snalaze na druge načine da do nje dođu. Ovo najbolje oslikava odnos prema prirodnim resursima u Srbiji i budućnost koja nas može zadesiti ako kao građani ne steknemo svest o značaju borbe za zdravu životnu sredinu i prirodne resurse koje ova zemlja ima“, upozorava Jezdimirović.

U istraživanju EU nije se našla Crna Gora, ali nadležne službe ove zemlje tvrde da je u njoj voda na 90 odsto lokacija odličnog, na 5,5 procenata dobrog, a na 4,5 odsto lokacija zadovoljavajućeg kvaliteta.

Jadransko more postalo slanije usled klimatskih promena

Sudeći po rezultatima istraživanja koje su sproveli hrvatski i italijanski naučnici, Jadransko more nikad nije bilo slanije. Rezultat istraživanja o do sada nezabeleženim vrednostim saliniteta Jadrana objavljen je u časopisu Frontiers in Marine Science, koji je rangiran u prvih deset odsto časopisa u području biologije mora i voda, objavio je nedavno Institut Ruđer Bošković.

U pomenutom istraživanju navodi se da su tokom leta i jeseni 2017. godine u južnom Jadranu i na Palagruškom pragu zabeležene pojave izuzetno visokih vrednosti površinskog saliniteta (veće od 39 promila). To je prvi put da su tako visoke vrednosti zabeležene u Jadranu, a zahvatale su površinu mora do dubine od tridesetak metara. Inače, ta pojava je uobičajena u mnogostruko slanijem i toplijem Levantu, gde se i stvara najslanija voda u Sredozemlju, tzv. Levantinska intermedijarna voda.

Navedeno saznanje podstaklo je hrvatske i italijanske istraživače da se detaljnije pozabave prostornom i vremenskom ekstenzijom ove pojave. Visok salinitet u ovom moru delom je prouzrokovan pojačanim dotokom voda visokog saliniteta iz Levanta i Jonskog mora, a delom zbog procesa u samom Jadranu.

Ti procesi odvijaju se na vremenskim skalama od nekoliko dana, pa do desetak godina, a obuhvataju četiri ključna fenomena. Prvi se odnosi na takozvanu Jadransko-jonsku bimodalnu oscilaciju, koja inače uzrokuje snažne oscilacije fizičkih i biogeohemijskih varijabli u Jadranu sa periodom od pet do 10 godina, a u poslednjih desetak godina uzrokuje izražen donos slanih i ultraoligotrofnih voda u Jadran. Drugi proces je vezan za vrlo niske protoke reka do godinu dana pre pojave visokih površinskih saliniteta, uzrokovane manjkom padavina u širem području Jadrana.

Treći proces odnosi se na izražen dotok sunčeve energije na površinu mora tokom leta i rane jeseni, kada je vreme toplije od proseka i sa malo vetra, odnosno sa slabo izraženim vertikalnim mešanjem u stepenu mora i raslojavanjem vode na izrazito topliji površinski sloj i hladniji središnji i sloj na dnu. Posledično, četvrti proces uključuje izraženo isparavanje i gubitak vode sa površine mora.

Tri od četiri gore navedena procesa već su dokumentovana u Sredozemlju kao posledica klimatskih promena, koje će u budućnosti doneti još toplija i sušnija leta, manje protoke reka i posledično jače zagrevanje i zaslanjivanje površinskog sloja mora.