Lloyd’s popisuje više od 3.000 dragocenosti iz vremena trgovine robljem

Osiguravajuća kuća Lloyd’s iz Londona obavezala se da će popisati oko 3.000 vrednih predmeta iz njenog bogatog fundusa, kako bi iskorenila svoju “zaostavštinu iz vremena trgovine robljem”.

Jedan od najstarijih osiguravača na svetu, osnovan pre 335 godina (punim imenom Lloyd’s of London) sada unajmljuje istoričare umetnosti i arhivare, kako bi procenili i popisali svo to blago koje je stečeno za maltene tri i po veka postojanja. Kako se naglašava u britanskim medijima, reč je o slikama, nameštaju, mačevima, srebrnim priborima, i mnogim drugim dragocenostima.

Lloyd’s je izdao saopštenje, u kome se kaže da se trenutno posebno “ispituju sve arhive osiguravajuće kuće, u potrazi za svim artefaktima povezanim sa afričkom i karipskom istorijom, do perioda ukidanja robovlasništva”. Izvršni direktor kompanije Džon Nil (John Neil) saopštio je da će ovaj katalog ugledati svetlo dana do kraja 2021. godine, iako nije do kraja odlučeno šta će zaista biti sa samim predmetima posle toga.

U toj kompromitujućoj imovini nalaze se iz primerci redovnog žurnala Lloyd’s List, koji datiraju još iz perioda ranog osamnaestog veka. Oni su kao redovne rubrike sadržali vesti o linijama i uslovima prevoz brodarskih kompanija, uz koje su se najviše ostvarivali prihodi od osiguranja u to doba, ali i oglase za transport robova, pošto je ropstvo u Velikoj Britaniji ukinuto tek 1830.  

Bilo je i oglasa drugačije vrste, na primer za “pronalaženje i vraćanje odbegle crne sluškinje stare 16 godina”, sa ponuđenom nagradom od jedne funte i jednog šilinga.

I osnivači čuvene osiguravajuće kuće bili su umešani u robovlasničku trgovinu. Džon Džulijus Angerštajn (John Julius Angerstein), bivši predsedavajući kompanije, oko 1790. godine posedovao je robovlasničke plantaže u Karibima i bavio se trgovinom robljem. Suosnivač Sajmon Frejzer imao je posed u današnjoj Dominikanskoj republici, gde je u jednom trenutku pobrojano čak 280 robova. Admiral Nelson (Horatio Nelson) takođe, nastradao u Boju kod Trafalgara 1805. godine, smatran je zaštitinikom robovlasništva. Njihovi oslikani portreti nalaze se u središtu Lloyd’s of London.

Direktor Nil tokom poslednjih nekoliko godina pokušava da raskrsti sa negativnim kulturnim konotacijama koje se vezuju za velike korporacije. Nekadašnji pab u okrilju londonskog sedišta Lloyd’sa pretvoren je u bezalkoholnu kafeteriju, danas je u nekoliko upravnih odbora kompanije mnogo veći udeo žena nego krajem dvadesetog veka, a mnogo računa se polaže u iskorenjivanje mobinga i stvaranje pozitivne radne atmosfere.

Međutim, ostaje pitanje šta će se desiti sa gorenavedenim spornim predmetima iz davno prošlih vremena. Da li će se oni jednostavno ukloniti, neki od njih biti poklonjeni muzejima, a drugi biti ponuđeni na humanitarnu aukcijsku prodaju bogatim ponuđačima?  Kako god bilo, njihovo “brisanje” iz vlasništva danas ugledne kompanije ne bi smelo ujedno da znači i nestanak iz istorije i kolektivnog sećanja.