Pivara sa najdužom tradicijom na svetu nalazi se u Bavarskoj

Veruje se da je prvo pivo na svetu nastalo na prostoru nekadašnje Sumerske civilizacije, jer su zapisi o skladištenju, pa i trgovini ovog napitka pronađeni na tablicama sa klinastim pismom koje su izučavali arheolozi u poslednjih skoro 200 godina.

Kako piše nekadašnji urednik londonskog The Economist Tom Stendiž (Tom Standage), u svojoj sjajnoj knjizi „Istorija sveta u šest pića“ (kod nas u rasprodatom izdanju beogradske Geopoetike), pretpostavlja se da je prototip piva nastao kada su žitarice uskladištene tokom zime u nekim od sumerskih zigurata – koji su tek u kasnijem periodu postali religiozni hramovi – prevrele usled proboja vlage. Neki od radoznalijih žitelja u slivu reke Eufrat tada su odlučili da probaju prokisli napitak, a ostalo je istorija…

Nedavno je na arheološkim iskopavanjima u Egiptu otkriven i najstariji „industrijski pogon“ za proizvodnju piva, odnosno pivara koja je imala kapacitet oko 19.000 litara, pa se s pravom može govoriti o pet hiljada godina staroj „konkurenciji“ iz doline Nila, kao i o tome da je možda poreklo popularnog pića zapravo starije nego što se mislilo, i da ono dolazi iz nekih drugih krajeva.

Nekoliko milenijuma pivo je, u korak s vinom, prilagođavalo i pospešivalo svoju recepturu, oblikovalo lokalne male ekonomije, i širilo svoj uticaj od Bliskog istoka, preko Mediterana, sve do zemalja srednje i severne Evrope.

Tajna manastirskog piva

Od Srednjeg veka pa do danas centralnoevropske države su ostale simbol za najkvalitetniju proizvodnju voljenog alkoholnog napitka. Kada se priča o dobrom pivu, najčešće se spominju Češka, Belgija i Nemačka.

Razlog za to leži u dobrom ekonomskom organizovanju utvrđenih srednjovekovnih gradova-država i manastirskih poseda koji su se trudili da budu što je moguće više samoodrživi, kako bi se to reklo današnjim rečnikom. To je, između ostalog, podrazumevalo i razvoj sopstvenog pivarstva, jer je pivo uveliko predstavljalo vrednu trgovačku „valutu“ u to doba.

Da drugačije nije bilo ni na našim prostorima, svedoči pismo kralja Vladislava manastiru Bistrica iz prve polovine 13. veka, u kome se pominju pripreme za „varenje piva“ u okviru božićnih proslava.

Dakle, svaki manastir i opatija imao je svoju verziju domaćeg vina ili piva. Rakije su tek kasnije došle na red. Iz jedne takve tradicije iznikla je i do današnjih dana najdugovečnija neprekinuta proizvodnja na svetu.

U nemačkoj opatiji Vajhenštefan (Waichenstephan), odnosno nekadašnjem istoimenom benediktinskom manastiru, pivo se bez prestanka proizvodi i prodaje na tržištu još od 1040. godine.

Tako se barem tvrdi na samoj lokaciji. Nekoliko belgijskih i nemačkih proizvođača, čiji počeci proizvodnje sežu nekoliko desetina do stotinu godina kasnije, pokušalo je da dovede u pitanje istinitost ove tvrdnje, no na osnovu istorijskih dokumenata sa sigurnošću se može tvrditi da se na imanju koje pripada opatiji još u osmom veku organizovano gajio hmelj, a navodno je minhenski biskup Oto I baš 1040. godine dao dozvolu za pivarsku proizvodnju Vajhenštefanu.

Danas je proizvodnja piva na ovom ekskluzivnom prostoru pod upravom bavarskih vlasti. Bayerische Staatsbrauerei Weihenstephan proizvodi oko 400.000 hektolitara na godišnjem nivou, i poznata je po svetlom lageru i pšeničnom pivu, a sveukupno proizvodi 13 različitih podvrsta ovog pića.

Iako pod državnim rukovođenjem, funkcioniše kao moderno privatno preduzeće, sa upravnim odborom koji brine o organizaciji poslovanja, kao i o praktičnoj nastavi za studente visoke škole Weichenstephan-Triesdorf za primenjene nauke, na poljima zasađenim hmeljom nedaleko od samog pogona, baš kao u vreme Srednjeg veka.