Pojačava se pritisak na radnu snagu

U glavnoj fabrici nemačkog Opela u Ruselshajmu, veliki broj radnika učestvovao je u protestu protiv ukidanja radnih mesta i masovnog povećanja radnog pritiska. Naime, jedan deo radne snage radi pod velikim pritiskom, dok drugi nastavlja da obavlja poslove sa smanjenim primanjima u skladu sa vladinom šemom skraćenog radnog vremena zbog korona virusa, prenosi Wsws.

Od januara Opelove fabrike pripadaju novom automobilskom gigantu Stellantisu, koji je nastao spajanjem PSA Group, kojoj pripadaju Opel i Fiat-Chrysler (FCA). Novi korporativni gigant je u procesu prelaska ka električnoj mobilnost i digitalnoj vožnji, kojom namerava da smanji troškove i time održi svoju poziciju trećeg najvećeg svetskog automobilskog koncerna na osnovu prodaje. Proces prelaska na e-mobilnost uključuje uništavanje hiljada radnih mesta.  

Od preuzimanja PSA značajno se smanjuje broj radnih mesta u Opelovoj fabrici. Do kraja ove godine bez posla će ostati još 2.100 radnika, a u planu je da do kraja decenije fabriku napusti još 2.000 zaposlenih. To bi značilo da će u Opelovim fabrikama ostati 8.100 radnika. Pritom, sindikat je smatrao da će 2.100 radnih mesta biti „dobrovoljno“ smenjeno, putem otpremnina i prevremenog penzionisanja, međutim pod pandemijskim uslovima, samo 500 radnika je nagovoreno da napusti posao.

Pritisak na radnike naglo se pojačavao, i podvrgnuti su većoj satnici rada od početka pandemije. Trenutno radi samo jedna smena, a ponovno uvođenje druge smene na jesen još nije potvrđeno.

Ono što je već nametnuto u američkim fabrikama automobila sada će biti predstavljeno u Ruselshajmu – povećana „fleksibilizacija“ radnog vremena, koja eliminiše osmočasovni radni dan. Pored toga, u zavisnosti od potražnje, u glavnoj Opelovoj fabrici biće ponovo uvedena šestodnevna sedmica. Očekuje se da će polovina radne snage biti tehnološki višak u Opelovim odeljenjima za izradu alata i prototipova, kao i u skladišnim delovima i radionicama za dizajn. Ukidanje radnih mesta posebno će uticati na zapošljavanje u odeljenju za razvoj.

Opelov HR menadžer Ralf Vangeman (Ralph Vangemann) nedavno je izjavio da kompanija Opel nije mogla da razume svrhu protesta. On dodaje da je izvršna vlast dobrovoljno sprovela imperativne mere restrukturiranja u skladu sa važećim ugovorima i smanjenje od 2.100 radnih mesta uz dogovor IG Metall.

IG Metall uz pomoć sindikata uspeo je da zatvori Opelove fabrike u Antverpenu i Bohumu i da ukine hiljade radnih mesta bez pokretanja socijalne pobune. Fabrika koja se trenutno može suočiti sa zatvaranjem, a koju IG Metall potpuno ignoriše, je Opelova fabrika u Aspernu, istočno od Beča. Fabrika je devedesetih godina zapošljavala 3.000 radnika, a danas ih ima samo 800, piše Wsws.