Svaki ima ponešto, nijedan nema sve

Čitav svet u poslednje vreme funkcioniše online, a pandemija korona virusa je dodatno ubrzala postojeće trendove na svetskoj mreži, pa između ostalog i potražnju za servisima koji nude video ili audio sadržaj. O vrtoglavom usponu striming kompanija koje nude sopstveni video sadržaj smo više puta pisali, a svakako se među njima na prvo mesto po zaradi izdvojio nepriskonoveni Netflix, kao sada i zvanično najvrednija kompanija u svetskoj industriji zabave.

S druge strane, sajtovi i online servisi za reprodukciju muzičkog i radijskog sadržaja takođe su podigli svoju tržišnu borbenost.

U uslovima bezmalo otvorenog globalnog tržišta, niska cena zapravo nije presudna kompetetivna prednost, već najčešće širina muzičke ponude i kvalitet zvuka. Pored toga, muzički servisi u velikom broju slučajeva predstavljaju hibridne aplikacije, jer istovremeno omogućavaju striming audio-vizuelnog sadržaja i ponašaju se kao društvene mreže na kojima korisnici mogu da razmenjuju ili objavljuju sopstvene medijske objave.

YouTube kompanije Google je verovatno najbolji primer. Iako on suštinski ne spada u audio servise —  imajući u vidu da njegova glavna opcija predstavlja prikazivanje video klipova – tokom godina se izdvojio kao nepogrešivi izvor muzičkih spotova koji podjednako koristi „običan“ svet, kao i najveće diskografske kuće.

Obzirom na ogromnu potražnju, YouTube je nedavno formirao posebnu opciju YT Music, kao aplikaciju za mobilne uređaje, koja se više ponaša poput „tradicionalnih“ muzičkih servisa, naravno uz reprodukciju slike.

No, krovni Google pokušava da „zaradi hleba preko pogače“ pa tako u besplatnoj verziji bombarduje korisnike reklamama, dok mogućnost nesmetanog slušanja i puštanja zvuka u pozadini dok rade druge aplikacije, nudi tek uz doplatu 9,99 dolara mesečno.

Pratioci besplatnih muzičkih kanala u počecima masovnog širenja širokopojasnog interneta sigurno se sećaju sajta Grooveshark, koji je prvo nudio potpuno besplatnu muziku iz svih krajeva sveta, a kasnije među prvima inkorporirao i radijsku ponudu, ali i opciju objavljivanja podkasta, novog formata online radijskih emisija koji je za kratko vreme postao svetski standard.

Grooveshark je zbog takve svoje poslovne politike vodio dugačku pravnu bitku, a na kraju je izgubio 2015. godine. No, može se reći da je sličan koncept preuzeo i dodatno usavršio danas izuzetno popularni Deezer, nastao u Francuskoj.

Deezer u svom portfoliju ima više od 54 miliona pesama, kao i mogućnost slušanja oko 30.000 različitih radio stanica iz čitavog sveta. Za razliku od svog idejnog prethodnika, pravno je osiguran i koristi važeće autorske licence, no ne i savršenu čistoću zvuka. Kao i svi konkurenti, Deezer takođe nudi određena poboljšanja uz doplatu, kao na primer slušanje u offline modu ili potpuno izbacivanje reklama.

Sličan Deezeru po načinu funkcionisanja, ali „uskostručan“ po vrsti muzičkog sadržaja koji nudi, je sjajni Jazzradio.com, koji odavno ima i svoju mobilnu aplikaciju. Otvaranje naloga na Jazzradio aplikaciji omogućava slušanje 42 kanala posvećenih različitim podžanrovima džeza – od bosanove do bluza – koje danonoćno uređuju poznati muzički urednici. Besplatnu verziju prekidaće povremene reklame, to se već podrazumeva, ali ne u tolikoj meri da vam presedne slušanje.  

Skandinavski rat kvalitetnih online servisa

Nema vrapca na grani koji nije čuo za Spotify. Osnovan u Švedskoj još 2008. godine kao Spotify Technologies, listiran je na Njujorškoj berzi, sa cenom akcije od 338,96 dolara u negativnom trendu (-2,68 procenata) i tržišnom kapitalizacijom od približno 68 milijardi dolara.

Spotify ima ogromnu biblioteku sadžaja, koju bi u direktnoj borbi nadmašio eventualno jedino YouTube. Švedska aplikacija je imala oko 118 miliona premium korisnika u poslednjem tromesečju 2020. Oni plaćaju, kao i većina konkurencije, 9,99 dolara mesečno za otključavanje celokupne ponude i slušanje bez reklama.

Spotify je gotovo udvostručio broj korisnika u odnosu na 2017. godinu, no u borbi za vodeće pozicije na tržištu planove mu kvari konkurent iz direktnog komšiluka – norveški Tidal.

Osnovan pre nešto više od šest godina od strane kompanije Aspiro, Tidal se ubrzo izdvojio po nešto drugačijoj ponudi, a kasnije je deo vlasništva preneo u ruke jednog od najpoznatijih muzičkih producenata današnjice (i supruga mega-zvezde Beyonce), poznatog pod umetničkim imenom Jay Z.

Tidal je namenjen audiofilima jer nudi apsolutno najbolji kvalitet zvuka, u FLAC formatu (za dodatnih 19,99 dolara mesečno, doduše). Dodatno, ima opcije ekskluzivne pretplate na koncertne događaje, preslušavanje premijernih izdanja i praćenje najpoznatijih muzičkih podkasta.

Jedina zamerka je što ovaj servis uopšte nema besplatnu opciju, već pruža svoju uslugu od početnih, pogađate, 9,99 dolara pa naviše.