Ako rat u Ukrajini potraje, Srbija u 2022. godini neće ostvariti ekonomski rast

Srbija će imati inflaciju od 14 odsto, a privredni rast će biti nula, ako se rat u Ukrajini ne završi uskoro, već produži do kraja godine, izjavio je ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

On je u intervjuu za Betu rekao da Institut ima dva scenarija za Srbiju – ako se rat uskoro završi privredni rast će biti 3,6 odsto, a inflacija 10 odsto, a pesimistički scenario je ako rat u Ukrajini potraje do kraja godine ili se produži i naredne.

„U pesimističkom scenariju projektovali smo da će inflacija u Srbiji ove godine biti 14 odsto za celu godinu, dok će ekonomski rast biti nula, odnosno neće ga biti, što je ekonomska stagnacija u kombinaciji sa dvocifrenom inflacijom“, rekao je Jovanović.

Dodao je da nije detaljnije razmatran scenario privrednih kretanja u Srbiji ako će se rat u Ukrajini produžiti i sledeće godine, ali bi i u tom slučaju i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacija verovatno bili slični kao što projektovano u pesimističkom scenariju za ovu godinu.

Jovanović je rekao da nisu rađene projekcije za kretanje kamata, ali da će one rasti u skladu sa inflacijom i sa povećanjem kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS). Istakao je da su realne kamatne stope, odnosno kamatne stope korigovane za stopu inflacije, trenutno negativne.

On je rekao da je kontrola cena osnovnih namirnica u Srbiji dobro rešenje u trenutnoj krizi.

„Ti proizvodi, čija je cena fiksirana, imaju malo učešće u ukupnoj proizvodnji u zemlji, to je samo nekoliko osnovnih proizvoda, pa je zato šteta koja se možda pravi firmama zamrznutim cenama, minimalna. A s druge strane, tako se štite siromašni, jer oni najviše troše na te osnovne namirnice, a osim toga na taj način se sprečava eskalacija inflacije“, rekao je Jovanović.

Srbija je, prema njegovim rečima, u novembru prošle godine, pre nego što su cene bile zamrznute, imala inflaciju od 7,5 odsto i ona je bila najviša u regionu, a u maju ove godine inflacija je bila 10,4 odsto, što je svrstva medju najniže u regionu.

Prema njegovim rečima, važno je da se odrmzavanje sprovede postepeno, da ne bi došlo do naglih skokova cena. To je iskustvo iz drugih zemalja koje su kroz istoriju imale zamrznute cene, kao Amerika i Britanija 1970-ih.

On je rekao da „kapacitet“ srpskog budžeta može da izdrži povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, što je obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ta povećanja, prema njegovim rečima, nisu tako velika da bi predstavljala problem za budžet. Ona su, kako je rekao, ustvari približno jednaka kumulativnoj inflaciji ove i naredne godine koja će, prema projekciji tog instituta, biti oko 16 odsto.

Kako je rekao, za vreme pandemije, pa i ove godine, u ovoj krizi uzrokovanoj ratom, vlada preduzima relativno dobre antikrizne mere i zbog toga Srbija ima najbolje ekonomske rezultate u regionu i među najboljim u Evropi, međutim, ne radi skoro ništa da bi adresirala duboke strukturne probleme u ekonomiji i društvu.

„Energetska zavisnost od Rusije je prevelika i nema ni pokušaja da se ona smanji. Institucije su spore i nefunkcionalne, korupcija je velika, vladavina prava je problem i nismo videli skoro nikakve reforme po ovim pitanjima. Stopa siromaštva je među najvišim u Evropi, skoro svaki četvrti čovek u državi je siromašan, klasne razlike su takođe ogromne, a o tome se uopšte i ne priča“, ocenio je Jovanović za Betu.

Vlada Srbije, prema njegovim rečima, nema mera za podršku domaćim firmama, fokus je na stranim investicijama, nema mera za podsticaj inovacija, a nema ni industrijske politike.

Zelena tranzicija i ruski gas

Istakao je da Srbija kasni u izgradnji obnovljivih izvora energije i da nije problem u novcu za ulaganja u solarne i hidrocentrale i da ga „za zelene investicije ima dovoljno u svetu“.

„Podsetiću da je Srbija prošle godine izdala prvu zelenu obveznicu, koja je bila sa kuponskom kamatom od jedan odsto, što je bilo upola manje od kamate za obične obveznice koju su tada izdali, koja je bila 2,05 odsto. Kamate su sada skočile i nisu više tako povoljne, ali su još zelene obveznice dosta atraktivne“, rekao je Jovanović.

Drugo, kako je rekao, Srbija ima i dobar fiskalni prostor, jer ima relativno niske poreze, pa može da obezbedi sredstva i uvođenjem progresivnog poreza. „Tako da novac nije problem, on se lako može naći, pravo pitanje je da li srpska vlada želi da investira u zelenu tranziciju i obnovljivu energiju“, rekao je Jovanović.

On je naglasio da će Srbija imati kratkoročnu korist ako ne uvede sankcije Rusiji, a ako bi uvela da ne bi u tom slučaju ostala bez gasa, kao što nije ostala ni Austrija, već bi puno skuplje plaćala taj gas.  

„To bi verovatno povećalo inflaciju, jer bi skoro sve cene skočile zbog skupljeg gasa i to bi povećalo deficit u budžetu, a time i javni dug, jer bi država morala da interveniše da bi ublažila posledice. Za zemlje EU ovo i nije tako veliki problem, jer one imaju podršku budžeta EU i mogu ovo lakše da prebrode“, rekao je Jovanović.