Sporost ECB, inflacija i rat u Ukrajini doveli do pada vrednosti evra

Američke državne obveznice postale su interesantne za investitore, što je posledica monetarne politike FED-a, koji je podigao visinu kamatnih stopa, dok Evropa, kao i obično, kasni sa monetarnim merama. To je doprinelo jačanju dolara u odnosu na evro i izjednačavanja njihovog pariteta, ocenio je za Biznis.rs ekonomista Aleksandar Stevanović.

„Kada Evropska centralna banka (ECB) bude povećala kamatne stope, evro će verovatno ojačati“, naveo je Stevanović.

Prema najavi ECB, kamatne stope biće podignute 21. jula za 0,25 odsto. Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) nije isključila mogućnost da će u septembru biti još jedno, veće povećanje kamatne stope.

Kamatna stopa u evrozoni trenutno je negativnih 0,5 odsto, a njeno povećanje trebalo bi da utiče na obuzdavanje rasta inflacije, koja je u maju dostigla 8,1 odsto. Prema procenama ekonomista, inflacija u evrozoni u junu je porasla na 8,6 odsto. Istovremeno, inflacija u SAD dostigla je u maju 8,6 procenata na godišnjem nivou.

FED je u junu podigao kamatne stope za 0,75 odsto, pa je ukupna kamatna stopa na američke federalne fondove porasla na nivo između 1,5 i 1,75 odsto. To je pojačalo rizik od usporavanja ekonomije, odnosno od recesije, ali i povećalo interesovanje investitora za američke državne obveznice i stimulisalo rast vrednosti dolara.

„Vrednost dolara, kao i evra zavisiće na duži rok od inflacije“, odnosno od brzine kojom će se ona smanjivati, naveo je Stevanović, dodajući da kada je reč o obaranju inflacije, za sada nema jasnih nagoveštaja da je ona dostigla vrhunac u Evropi ili u SAD, pa se ne može očekivati njen pad u narednim mesecima.

Neki visoki zvaničnici FED-a ocenili su pre nekoliko nedelja da će za obaranje inflacije na ciljani nivo do dva odsto biti „potrebne godine“. Čelnici ECB nagovestili su svesno usporavanje ekonomskog rasta u cilju smanjenja inflacije. Evropa se suočava sa rastućim rizikom od recesije zbog rastućih cena nafte i gasa usled zabrinutosti da bi Rusija mogla u potpunosti da prekine snabdevanje, ocenjuju analitičari.

Evro je pao na 20-godišnji minimum i približio se ove nedelje vrednosti dolara, uz sve veću zabrinutost da će energetska kriza dovesti evrozonu u recesiju, dok je američka valuta bila podstaknuta očekivanjima da će Federalne rezerve povećavati kamatne stope brže od drugih centralnih banaka.

Evro je pao na 1,0051 američki dolar, što je najslabiji rezultat zajedničke evropske valute od decembra 2002. godine. Indeks dolara je dostigao 108,19 poena, što je najviše od oktobra 2002. godine. Najveća briga za tržišta je da li će se ‘Severni tok 1’, koji je od ponedeljka u remontu, vratiti na mrežu ili ne“ od čega ključno zavisi snabdevanje Evrope gasom.

Budući da su evropski dugoročni privredni planovi uglavnom oslonjeni na ruski gas, rizik od prestanka dopremanja gasa predstavlja ogromnu pretnju za ekonomiju Evrope, a samim tim i za vrednost evropske zajedničke valute.

Prema rečima Aleksandra Stevanovića, rat u Ukrajini naviše pogađa Evropu, posle Ukrajine i Rusije, a u mnogo manjoj meri SAD, što je još jedan od razloga jačanja američke valute u odnosu na evropsku. Stevanović je ocenio da je za Srbiju dobro što se nije puno zaduživala u dolarima.