Bankarski dužnici neće plaćati veće rate bez obzira na vrstu kredita

Otkako su najavljene poslednje faze promene nacionalne valute, ova tema je neprestano u žiži hrvatske javnosti. Građani su zabrinuti zbog rastuće inflacije i pitanja kako će se prelazak sa kune na evro odraziti na kredite koji su indeksirani u još uvek aktuelnoj domaćoj valuti.

Po uvođenju evra svi depoziti i krediti u kunama konvertovaće se u evro po fiksnom kursu, najverovatnije uz 7,5345 kune za evro. Ali ono što brine dužnike koji su kredite podigli u domaćoj valuti sa varijabilnom kamatnom stopom jeste promena parametara koji utiču na iznos rate.

Iz hrvatske vlade, ali i Hrvatske narodne banke, naglašavaju da će kamata na kredite sa fiksnom kamatnom stopom ostati ista, dok će kamata na zajmove sa promenjivom kamatnom stopom ili ostati nepromenjena ili će se neznatno smanjiti.

“Jedno od osnovnih načela uvođenja evra je načelo neprekidnosti ugovora, iz kojeg proizlazi da postojeći ugovori o kreditu odobreni u nacionalnoj valuti – uključujući ugovorenu kamatnu stopu i sve ostale odredbe tih ugovora – važe i nakon uvođenja evra. To načelo propisano je pravnim okvirom Evropske unije i primenjuju ga sve države članice koje uvode evro”, objašnjavaju za Biznis.rs iz Hrvatske narodne banke (HNB).

Preračunavanje glavnice iz kune u evro banka će izvršiti na datum uvođenja evra, po fiksnom kursu konverzije, bez ikakvog troška za klijenta. Ako je kredit bio ugovoren uz fiksnu kamatnu stopu, kamata će ostati nepromenjena.

“S druge strane, ako je kredit bio ugovoren uz promenjivu kamatnu stopu (koja se sastoji od fiksne marže i promenjivog dela koji se oslanja na jedan od zakonom dopuštenih promenjivih parametara), kamatna stopa će ostati na istom nivou ili će se neznatno smanjiti, u zavisnosti od promene parametara uz koje je vezana”, naglašavaju nači sagovornici.

Oni podsećaju da se pozajmice u kunama sa promenjivom kamatnom stopom mogu vezati uz jedan od zakonom dopuštenih promenljivih parametara, a to su nacionalna referentna stopa (NRS) u kunama, prinos na trezorski zapis Ministarstva finansija u kunama i prosečna kamatna stopa na depozite građana u kunama.

Kamatna stopa koju plaća klijent jednaka je zbiru promenjivog parametra i fiksne marže banke koja je konstantna tokom perioda otplate kredita.

“Od datuma uvođenja evra promenljivi parametri u kunama više neće postojati, pa će se umesto njih koristiti isti parametri u evrima – NRS u evrima, prinos na trezorski zapis u evrima, odnosno prosečna kamatna stopa na depozite građana u evrima”, navode iz HNB.

Naši sagovornici ističu da će Zakonom o uvođenju evra biti propisano da kamatna stopa koju plaća klijent banke neće smeti da poraste kao posledica uvođenja evra.

“Na primer, ako će novi parametar u evrima biti viši od parametra u kunama koji se primenjivao pre toga, fiksna marža banke će se smanjiti za iznos te razlike kako bi kamatna stopa koju plaća klijent ostala nepromenjena. S druge strane, ako će evro parametar da bude niži od dotadašnjeg parametra u kunama, banka neće moći da poveća fiksnu maržu, pa će se kamata koju plaća klijent smanjiti”, kažu u HNB.

Nadležne institucije uveravaju građane da razloga za brigu nema kada je reč o kamatnim stopama na kredite koje su do sada uzimali, bilo da je reč o pozajmicama sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom, jer će konverzija kredita biti detaljno uređena zakonom.

Osim što će za ugovore o kreditu urediti preračunavanje iznosa iskazanih u kunama u iznose u evrima, prema fiksnom kursu konverzije i bez naknade, Zakon o uvođenju evra regulisaće i pitanje kamatnih stopa.

Prema podacima Hrvatske narodne banke trenutno, kada je reč o pozajmicama banaka koje su odobrene u kunama, kreditima sa valutnom klauzulom i deviznim kreditima, oko 38 odsto kredita je odobreno domaćinistvima, a 52 procenta preduzećima uz fiksnu kamatnu stopu, dok je 62 odsto kredita domaćinstvima i 48 procenata preduzećima vezano uz varijabilne stope, kao i stope koje su fiksne u periodu kraćem od dospeća.

Uvođenje evra neće povećati udeo nenaplativih kredita

Iz Hrvatske narodne banke naglašavaju da nenaplativi krediti (NPL) neće biti ni u kakvoj korelaciji sa prelaskom iz jedne valute u drugu.

“Ne postoji direktna veza između uvođenja evra i neprihodujućih kredita (NPL-ova). S obzirom na to da će evro znatno umanjiti valutni rizik, te će povoljno delovati na kamatne stope, kao i na stabilnost i otpornost finansijskog sistema i ekonomije u celini, u skladu s navedenim kroz vreme se može očekivati i povoljan učinak na smanjenje NPL-ova”, zaključak je HNB.