Bankari najavljuju povoljnije zajmove za privredu

Srpski bankari očekuju da će možda već od juna krenuti snižavanje kamatnih stopa Evropske centralne banke, dok su američke Federalne rezerve veća nepoznanica. Predstavnici UniCredit banke i Erste banke saglasni su u stavu da bi ECB trebalo u nekom trenutku da se “odvoji” od Feda kada je reč o pravcu kretanja monetarne politike, jer je reč o potpuno različitim ekonomijama, a i priroda inflacije je drugačija, pa se ne moraju koristiti isti lekovi za njeno suzbijanje.

Kada je reč o kreditima privredi, koji su u padu na početku 2024. godine, može se očekivati da banke u narednom periodu ponude nešto povoljnije zajmove, kako bi podstakle firme da investiraju u razvoj svojih biznisa, a tome bi značajno pomogao i razvoj domaćeg tržišta kapitala, koji se očekuje u narednom periodu.

Ovo su neki od zaključaka sa panel diskusije o makro trendovima, održane prvog dana godišnje konferencije Udruženja finansijskih direktora Srbije.

Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija, kaže da Unicredit grupa predviđa smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke već od juna, i to tri puta po 0,25 odsto.

“Mislimo da će Narodna banka Srbije nešto kasnije ispratiti to snižavanje kamata, i to oko jedan odsto kumulativno za ovu godinu, a onda bi se pad kamata nastavio i u sledećoj. Američke Federalne rezerve su znak pitanja. Očekujem da će oni odložiti svoje snižavanje, ali mislim da je ta konvergencija koja treba da se desi između ECB i Feda dobra”, ocenio je Vuletić.

On je napomenuo da bi bilo dobro da se u nekom trenutku ECB odvoji od Feda kada je reč o pravcu kretanja monetarne politike, zato što je ekonomija Amerike u potpuno drugačijem položaju u odnosu na evropsku.

“S druge strane, priroda same inflacije je od početka drugačija od inflacije u Evropi, tako da ne moraju isti lekovi da se koriste u oba slučaja”, istakao je predsednik IO UniCredit banke.

Vuletić je istakao da se svakako očekuje dalje snižavanje kamatnih stopa u narednom periodu, ali ne na negativne vrednosti kao što je bio slučaj godinama unazad.

“Nastavićemo da živimo dugi niz godina sa kamatnim stopama koje će biti na nivou euribora od 2,5 odsto ili malo iznad toga. Možda je bilo loše i pogrešno da se naviknemo da je novac tako jeftin. Više nije jeftin, i neće ni biti”, zaključio je on.

Nikola Stamenković, član Izvršnog odbora Erste banke, istakao je da se kretanje monetarnih politika očigledno odrazilo na kreditne aktivnosti u Srbiji.

“Prošle godine je rast kreditnog portfolija bio svega jedan procenat, pri čemu je rast kredita privredi, odnosno realnom sektoru, bio samo 0,7 procenata. Ako uzmemo da je inflacija prošle godine bila devet odsto, to znači da rast kredita nije pokrio ni inflaciju, a to znači da smo u realnom padu. Ova godina je počela sa rastom kreditne aktivnosti od 0,4 odsto, gde je privreda opet pala dva procenta, i to više na investicionim kreditima nego na zajmovima za obrtni kapital – koji su takođe u minusu”, naveo je Stamenković.

Što se tiče kamatnih stopa, on očekuje da će američki Fed ove godine dva puta smanjivati kamate. Saglasan je sa stavom kolege iz UniCredita da bi Evropa trebalo da razdvoji svoju monetarnu politiku od američke, jer ima potpuno drugu dinamiku ekonomije. Privreda SAD je prošle godine rasla 2,5 odsto, dok je Evropa bila oko nule.

“Plašim se da 6. juna neće doći do prvog smanjenja referentne kamate Evropske centralne banke, iako bi trebalo jer je u Evropi očitavanje inflacije i najstabilnije. Srbija će pratiti taj trend, mada mislim da ćemo biti manje agresivni, sa nekih 0,5 procenata smanjenja, jer se pokazalo da je inflacija dosta rezistentna. S druge strane, Srbija nema problem sa privrednim rastom. Na dugi rok sva predviđanja kažu da će euribor za 24 meseca biti na nivou od 2,5 odsto i da će se na tom nivou stabilizovati. Optimističniji kažu čak i dva odsto”, ocenio je član IO Erste banke.

Stamenković je podsetio da neformalno društvo američkih profesora sve vreme ističe da je dobro da američka kamatna stopa bude oko četiri odsto, jer “kada je manja to tera ljude koji traže prinos da rade lude stvari, i to nije dobro za ekonomiju”. Uz ovaj nivo kamate mogu da oroče svoj novac, imaju neki prinos i relativno su mirni.

“S obzirom da ne postoji tražnja za kreditima privredi, to znači da ćemo mi bankari morati da napravimo mali kompromis sa cenama. Mnogo bitnije je da je likvidnost bankarskog sektora izuzetna. Odnos kredita i depozita u srpskoj ekonomiji je na kraju prošle godine bio 76 odsto – na jedan evro kredita imate u proseku 1,25 evra depozita. U totalu to je 28 milijardi kredita na 37 milijardi depozita”, pojasnio je i dodao da će višak likvidnosti naterati banke da budu nešto agresivnije.

“Prvo ćemo probati da optimizujemo kamatne stope na depozite, ali mislim da će se kamate odnosno spredovi smanjivati. I još jedna stvar koja se neće pojaviti ove godine, a mislim da na duži rok može da bude jako bitna za uslove troškova i finansiranja generalno – to je investicioni rejting. Srbija je sada na pola koraka od investicionog rejtinga i ja ne očekujem da ćemo ga dobiti u ovoj godini, ali verujem da će se to dogoditi u sledećoj jer ono što nas trenutno deli od investicionog statusa je, po svim analizama, isključivo politički rizik, ne ekonomski. Nadam se da će to biti prepoznato”, naveo je Nikola Stamenković.

I Nikola Vuletić očekuje da će banke u narednom periodu pokušati da koriguju cene dinarskih kredita, kako bi oni bili atraktivniji privredi.

Olgica Glavaški, profesor Univerziteta u Novom Sadu, podsetila je da smo svi svesni inflatornih pritisaka koji su postojali u prethodnom periodu, ali smatra da smo se manje bavili recesionim pritiscima koji su takođe bili veoma prisutni.

“Nakon naftnih šokova i geopolitičke krize imali smo istovremeno inflatorni i recesioni pritisak, odnosno pritisak ka stagflaciji, a kreatori makroekonomskih politika su se zapravo najpre bavili inflatornim pritiscima i kontrakcionom monetarnom politikom pokušali da zaustave inflaciju. To je automatski značilo više kamatne stope, manju potrošnju i manje investicije. Ti recesioni pritisci su i dalje prisutni”, ocenila je profesorka Glavaški.

Razvoj tržišta kapitala dobar za celu ekonomiju

Banke imaju svoju ulogu u razvoju tržišta kapitala, i ono ne predstavlja konkurenciju bankama. Naprotiv, to su komplementarne stvari, prema mišljenju Nikole Vuletića.

“Sazrelo je vreme da ne treba da postoji bankocentrično tržište kredita i da po pare idete samo u banku. Kako to promeniti? Imamo berzu koja je sada u vlasništvu države i koja treba da se razvija, a to znači da bi određeni finansijski instrumenti trebalo da budu dostupni na berzi. Mi treba da razmišljamo o korporativnim obveznicama. Velike banke, pogotovo evropske u Srbiji, verovatno imaju apetit da investiraju u korporativne obveznice. Ne smemo da upadnemo sada u zamku da će to biti jeftinije od kredita i da je reč o benefitu. Obveznica ima svoj drugačiji profil kao finansijski instrument, zbog čega je zanimljivo da u nekom portfelju duga postoji kombinacija i obveznica, hartija od vrednosti i kredita”, naglašava predsednik IO UniCredit banke.

Drugi instrument su narodne obveznice za koje misli da su odlična stvar, jer i sam novac od narodnih obveznica ostaje u domaćoj ekonomiji, taj prinos ostaje ovde i distribuira se dalje.

“Treća stvar u daljem razvoju tržišta kapitala su procesi spajanja i akvizicija (M&A). Mi nemamo mnogo ni regionalnih spajanja i akvizicija – kada pogledate listu najvećih kompanija centralne i istočne Evrope, tu nema puno kompanija ni iz Hrvatske. A ako spojite hrvatski i srpski BDP, to već ispadne jedna fina ekonomija. Mislim da će narednih tri do pet godina obeležiti M&A u Srbiji. Mi smo tu da podržimo kao banke i da učestvujemo u finansiranju, jer ekonomija obima čini svoje. Što je veći broj finansijskih instrumenata na raspolaganju, to bolje za ekonomiju generalno”, zaključak je Nikole Vuletića.