Borba sa inflacijom usporava privredni rast, a donosi i veće rate kredita

Cene su nastavile da skaču i u septembru, a inflacija širom sveta obara višedecenijske rekorde. Većina ekonomista ocenjuje da je upravo nekontrolisani rast cena najveća opasnost u narednom periodu, pošto je dvocifren nivo inflacije zabeležen čak i u evrozoni.

Uz neizvesnost koja je glavna odlika ekonomskih prognoza za sledeću godinu, najčešća tema analitičara je – kako se izboriti sa inflacijom i da li postoje dovoljno efikasni instrumenti koji neće istovremeno ugroziti privredni rast. Konsenzus i dalje ne postoji, mišljenja su različita, a centralni bankari za sada pokušavaju da vode bitku povećanjem kamatnih stopa. Ko će biti jači i kolike će biti posledice, tek ćemo videti.

Godišnja inflacija u Srbiji dostigla je u septembru nivo od 14 odsto, koliko su porasle potrošačke cene u poređenju sa istim mesecom 2021. godine. U odnosu na decembar prošle godine poskupljenje iznosi 11,4 odsto, a u odnosu na avgust 2022. rast je 1,5 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Kada se posebno posmatra rast cena hrane u odnosu na isti period prošle godine, namirnice su zbirno poskupele za 20,8 procenata. Među osnovnim potrepštinama najviše se zapaža poskupljenje hleba od 24,7 odsto, mesa 21,7 odsto, kao i mleka, sira i jaja od 28,2 odsto. Praktično sve je poskupelo, ali najmanje mineralna voda – “samo” 11 odsto.

Ipak, kada se posmatraju zemlje regiona Srbija nije rekorder. Naime, godišnja inflacija u Severnoj Makedoniji u septembru je iznosila 18,7 procenata, što je rast u odnosu na 16,8 odsto u avgustu. Ovo je najviši zabeleženi rast cena od 2006. godine, otkako se u susednoj državi vodi ova vrsta statistike.

Najveće poskupljenje zabeleženo je u kategoriji hrana i bezalkoholna pića – 28,7 odsto.

Nije mnogo bolje ni u zemljama Evropske unije, pa su tako potrošačke cene u Hrvatskoj porasle u septembru 12,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Tako je inflacija dostigla novi najviši nivo od kada Državni zavod za statistiku (DZS) vodi te podatke. Do sada je najviša stopa godišnje inflacije u Hrvatskoj zabeležena u julu i avgustu ove godine, kada je iznosila po 12,3 odsto.

Na godišnjem nivou zabeležen je rast u svim kategorijama, a najviše u cenama hrane i bezalkoholnih pića, za 19,1 odsto. Sa 17,3 odsto sledi kategorija restorana i hotela, pa domaćinstva i opreme za kuću, koja beleži skok od 15,7 odsto, a sledi je kategorija stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva, sa rastom od 13,3 odsto. Cene prevoza su skočile 12,3 odsto, raznih dobara i usluga za 10,7 procenata, a odeće i obuće za 10,1 odsto. Alkoholna pića i duvan beleže rast od 4,2 procenta.

I u Sloveniji je septembarska inflacija bila dvocifrena – na godišnjem nivou je iznosila 10 odsto, što je pad u odnosu na avgust kada je bila za jedan procenat viša.

Cene roba u proseku su bile više za 12,5 odsto, a cene usluga za 5,2 odsto. Na godišnju inflaciju najviše je uticalo povećanje cena hrane. Naime, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 14,4 odsto, što je doprinelo inflaciji sa 2,4 procenta. Što se tiče naftnih derivata, dizel je poskupeo za 34,8 odsto, a benzin za 20 procenata.

Za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru trenutno su dostupni podaci za avgust. Godišnji rast cena u BiH je dostigao 16,8 odsto, dok je crnogorski Monstat objavio da je su potrošačke cene u odnosu na avgust 2021. u proseku više za 15 odsto.

Rastu kamate, rastu i rate kredita

Bankari su se opredelili da pokušaju da zaustave inflaciju rastom referentnih kamatnih stopa. Tako je Narodna banka Srbije za sedam meseci podigla ključnu kamatu sa jednog procenta, koliko je iznosila u martu, na četiri odsto u oktobru. Postepenim zaoštravanjem monetarne politike srpska centralna banka prati trend kolega širom sveta.

Naime, Evropska centralna banka (ECB) je početkom septembra nastavila sa trendom podizanja ključnih kamata koje su stiglo do nivoa od 0,75 do 1,50 procenata, a u međuvremenu su se na sličan korak odlučile i centralne banke Engleske, Švajcarske, Norveške i Švedske. U poslednjem talasu skoka kamatnih stopa američke Federalne rezerve (Fed) su podigle kamate treći put zaredom, pa se sada kreću u rasponu od tri do 3,25 odsto.

Za bankarske klijente u Srbiji koji imaju stambene kredite indeksirane u evrima, a takvih je najviše, trenutno su najvažniji potezi koje preduzima ECB. Evo i zašto – od evropske referentne kamate zavisi kretanje euribora, koji je sastavni deo varijabilne kamatne stope kod stambenih zajmova, a što veći euribor veća je i mesečna rata kredita.

Početkom ove godine tromesečni euribor (3M) bio je u minusu i imao je vrednost -0,57 odsto. Na dan 14. oktobra 3M euribor iznosi 1,403 odsto. To je povećanje od 1,973 procenta, pa je za toliko povećana i promenljiva kamata kod stambenih kredita. Dakle, ako imate kredit sa varijabilnom kamatom 2,5 odsto plus 3M euribor, vaša kamatna stopa je u januaru iznosila 1,93 procenata, a danas iznosi 3,903 procenta. U prevodu – više nego duplo.

Kada pogledate u novčanik, to znači da će vam za mesečnu ratu sada biti potrebno od desetak pa do stotinu evra više, u zavisnosti od visine kredita i do sada otplaćenog dela zajma.

Kada je reč o šestomesečnom euriboru (6M), i on je posle skoro sedam godina u junu prešao „iz minusa u plus“, a 11. oktobra je preskočio i granicu od dva odsto. Njegova najnovija vrednost od 14. oktobra iznosi 2,027 procenata. Kako je početkom godine bio negativan i vredeo -0,538 odsto, to znači da je za deset meseci dostigao rast od 2,565 procenata.

Oni čiji su krediti vezani za 6M euribor nove iznose rata saznaće tek 31. decembra. Naime, tada će im biti obračunata kamata za prvih šest meseci 2023. godine.